ХОЋЕ ЛИ ЗА НОВАКА БИТИ СНЕГА Метеоролог Иван Ристић открио ДУГОРОЧНУ ПРОГНОЗУ; Спремите се за ИЗНЕНАЂЕЊЕ Ево каква ће нам бити 2025. ГОДИНА

Он предвиђа да нас, након тренутне снежне епизоде, очекује отопљење, које ће трајати до 27. новембра. Након тога следи постепени пад температуре, који најављује долазак праве зиме. Ристић напомиње да ће децембар обележити променљиво време. Имаћемо праве зимске дане с ниским температурама и снегом, али и топлије периоде који ће подсећати на касну јесен.

Према његовим речима, уколико зима буде у оквиру просечних вредности, биће хладнија од претходних десет, које су биле топлије него што је уобичајено за Србију. 

"Почетак децембра очекујем да буде мало хладнији и да буде још снега. Средином месеца нам иде мало топлији период, док се у трећој декади треба припремити за захлађење и снег за Нову годину", каже Иван Ристић.

Максималне дневне температуре током отопљења почетком и средином децембра ће бити око 10 степени, што је претходница доласка хладног фронта који ће донети снег у већем делу земље и пад температуре на близу 0 степени. Крајем децембра доћи ће и до стварања и снежног покривача.

Време почетком 2025. године

Ристић очекује у прва два месеца 2025. године више зимских дана и веће количине снега.

"Више нисмо у фокусу топлотних таласа, од септембра се променила циркулација и Балкан није најтоплији регион у свету, што се види по температурама које су око нормале. У дугорочној прогнози до марта, коју сам радио са проф. др Александром Ваљаревићем, још у октобру се видело да ће на време до краја фебруара утицати спрега Азорског и Сибирског антициклона. Између њих се отвара простор за повремене продоре хладног арктичког ваздуха директно са Северног пола који ће доносити пад температуре и падавине, а како време буде одмицало, кишу ће заменити снег", каже Ристић.

Јануар и фебруар, према садашњој прогнози, биће прави зимски, повремено ће падати снег, а највиша дневна температура кретаће се од 0 до 5 степени, минимална температура у појединим данима и до -10 степени.

"Зима, пролеће и лето би могли да буду блажи и око просека. Због промене циркулације у атмосфери све треба да дође, односно да се врати у нормалу", закључује Ристић.