ЕМИНЕНТНИ ПЕДИЈАТРИ ОТКРИВАЈУ: У каквој су вези добре бактерије и екцем?

Више од 400 педијатара присуствовало је овом престижном догађају, на којем су еминентни стручњаци из области педијатријске гастроентерологије, алергологије, пулмологије, неонатологије и гинекологије представили најновија истраживања о значају микробиоте и њеном утицају на здравље.

Међународни симпозијум свечано је отворио председник Удружења педијатара Србије, проф. Др Георгиос Константинидис, наглашавајући да пробиотици представљају будућност у превенцији многих болести, те да се из године у годину у овој области бележи све већи напредак у научним сазнањима.

Расте отпорност бактерија на антибиотике

Откриће антибиотика донело је револуцију у лечењу бактеријских инфекција, али је њихова прекомерна употреба постала мач са две оштрице. Све је више бактерија отпорних на антибиотике.

Клинички фармаколог, проф. др Милица Бајчетић истиче да од 1.000 пацијената, 12 свакодневно прима неки антибиотик што спада у ниже вредности у односу на европски просек, Међутим, највећи удео

антибиотика чине они широког спектра који управо негативно утичу на микробиоту и могу повећати ризик од развоја алергија, астме и других хроничних обољења.

Шта кажу званичне смернице о пробиотицима

Проф. др Бранислава Миљковић, Шеф катедре за фармакокинетику и клиничку фармацију Фармацеутског факултета у Београду представила је националне смернице за пробиотике. Она је истакла, да се рецимо потребе деце која пију антибиотике разликују од оних која имају дигестивне сметње или која се суочавају са другим здравственим изазовима. Тек када разумемо сврху за узимање пробиотика можемо препоручити одговарајући. Према Смерницама, уз антибиотике прва препорука је Saccharomyces boulardii, јер као пробиотска квасница једини може да се користи истовремено са антибиотицима.

Зашто је све више гојазне деце

У свом излагању Проф. др Флавиа Индрио, педијатар гастроентеролог из Италије, истиче да су студије показале да гојазна деца често имају другачији састав микробиоте у поређењу са вршњацима нормалне телесне масе. Поједина истраживања показују да микробиота

утиче и на изражавање гена повезаних са складиштењем масти, што указује да може повећати или смањити ризик од гојазности, истиче проф Индрио у свом излагању.

Шта повезује бактерије и превремени порођај

Уважени професор гинекологије са Медицинског факултета из Беча, др Љубомир Петричевић истиче да су истраживања показала да неравнотежа вагиналне микробиоте мајке може повећати ризик од инфекција и упала, што доводи до превременог порођаја. Професор истиче додатно да и неравнотежа између бактерија у цревима повезана са развојем трудничког дијабетеса и повишеним ризиком од компликацијја током порођаја, укључујући прееклампсију.

Претерана хигијена лоше утиче на здравље деце

Уколико у раном детињству деца имају смањен контакт са неким микроорганизмима повећава се могућност да дете оболи од алергијских болести, каже хигијенска хипотеза.

Креће се од претпоставке да су данашњи домови сувише чисти и стерилни, па дете не може да ступи у контакт са вирусима, бактеријама или паразитима, Због тога њихов имунолошки систем неретко постаје преостељив, што повећава ризик од бројних алергијских болести.

Алергије све чешће у дечјем узрасту

Атопијски дерматитис (екцем) спада међу најчешће хроничне болести код деце.

Карактеришу га свраб, цревнило и промене на кожи. Увежена професорка др Зорица Живковић, педијатар пулмолог, представила је студију спроведену у Клиничко-болничком центру ‘’Др Драгиша Мишовић’’ чији је циљ био да истражи да ли пробиотици могу смањити ризик од појаве екцема. Истраживање је показало да комбинација пробиотске културе Lactobacillus rhamnosus GG, цинка и витамина Д3 (BebiCol), уколико се узима током прва три месеца живота значајно смањује тежину и број атопијских промена на кожи.

Првих 1000 дана

Поред научних предавања, учесници су имали прилику да учествују у панел-дискусијама о значају микробиоте у неонатологији. Прим. др сци. мед Татјана Николић из ГАК Вишеградска и Проф. Аспазија Софјанова из Универзитетског Клиничког центра Скопље су говориле о томе због чега су првих 1000 дана живота кључни за успостављање здраве цревне флоре. Овај период обухвата трудноћу, прву и другу годину живота и у великој мери утиче на то да ли ће особа касније у животу имати здраву микробиоту или не, односно да ли ће се развити у здраву особу или ће бити склона развоју неких болести.

Симпозијум је још једном потврдио да разумевање микробиоте отвара врата индивидуалном приступу здрављу деце и одраслих. Организатор, Probiotic Edxcellence Centar AbelaPharm, наставља да инспирише педијатријску заједницу и унапређује научно-стручну праксу кроз едукацију и иновације.