ЧУДО ОД ДЕТЕТА! НИКОЛА (10) СВИРА ХАРМОНИКУ, А ОД СВОЈЕ ЗАРАДЕ КУПИО ЧЕТИРИ ТЕЛЕТА Сјајан дечак живи у селу Негришори, највећи је понос својих родитеља и баке (ФОТО)

Овај дечак иако још увек мали, показује да ће од њега једног дана бити велики човек и домаћин.

Одличан је ђак у школи, са свим петицама али и врхунски хармоникаш који је радо виђен музички гост на весељима широм Србије. Од своје зараде Никола је, веровали или не, зановио сточни фонд и купио четири телета, али и пољопривредну машину. И то све самоиницијативно.

- Теле једно коштало ме је око 400 еура, дао сам имена Цвета, Ружа, Радио Милева и Николина. Мами и тати нисам ни рекао шта намеравам да купим, већ сам ја све то нашао на интернету и договорио, после сам тати рекао да одемо то да дотерамо. Био је изненађен кад сам му рекао, али ме је као и обично подржао. Волим да помажем тати у сваком послу, шта год да треба. Волим кад зановим домаћинство, прича за РИНУ овај невероватни дечак.

Никола има маму, тату и баку, а велики узор у животу му је деда ког је упамтио и труди се да иде његовим вредним и поштеним стопама.

- Остао ми је његов новчаник, у њему чувам парице. У бакиној кући су ми и новчаник и пехари које сам до сада освојио на музичким такмичењима. Деда је био велики мајстор, сам је градио од камена нашу кућу, градио је манастир на Увцу и манастир у Овчар Бањи. Ништа ми не пада тешко, лако могу да ускладим обавезе у школи, хармонику и послове у домаћинству. Срећан сам што сам тати помогао да купимо у таруп за трактор, за то сам тачно избројао 1050 евра, каже уз осмех Никола.

Родитељи су га добили након пет година чекања и он је њихова највећа срећа и радост, бакин понос. Половином фебруара Никола пуни 10 година и како кажу, захвални су Богу што их је наградио оваквим дететом. Поштење, вредност и посвећеност домаћинству Никола је имао и од кога да наследи, јер је и његов тата Зоран са војих 14 година на поклон тражио вршалицу уместо неких других ствари типичних за дечаке тог узраста.

- Богу хвала на Николи, ја сам се оженио у 42. години и он је супрузи Мири и мени највећи дар и радост. То је сјајно дете, није што је моје, али стварно бих сваком пожелео сина као што је Никола. Он све са мном ради, помаже ми иако уопште за тим нема потребе, али он то жели. Воли да свира хармонику, ту смо га подржали. Његове колеге га воле, често га зову и он обожава да им се прикључи на тим весељима. Скупљао је паре и све сам преко интерента нашао фарму крава у селу Горобиље и купио та четири телета. Потом, ја сам купио фрезе и рекао му да нећемо сад да купујемо таруп за трактор и он каже „ево даћу ја моје паре“ и извадио из свог новчаника око 1000 евра за то. Нисам могао да верујем, поносан сам на њега и чинимо све да остане овакав, поштен и вредан, каже Николин отац Зоран.

Поносни су родитељи и на његове петице у школи и кажу да он домаћи и све што треба ради сам.

- Ми не осећамо то Николино школовање, чујемо да родитељи уче са децом раде домаћи, он све заврши сам, ми га и не питамо нешто много, јер нас сваки пут у школи дочекају петице и примерено владање. Надамо се да ће тако и остати, додаје Зоран уз осмех.

Посебна љубав је између Николе и његове баке, која уз сузе радоснице у очима прича о свом унуку.

- Дуго смо га чекали и дочекали право благо. Бака све ради и радиће за њега, само ми је жеља да дочекам тај његов 18. рођендан, да будем жива и да то заједно прославимо. Он код баке у кући чува све своје пехаре, каже Николина бака.

РИНА