ДАНАС ЈЕ ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ ЖЕНСКИХ ПРАЗНИКА У СРБИЈИ Света Петка ОВАЈ ГРЕХ НЕ ОПРАШТА Зато га ОБАВЕЗНО испоштујте ДАНАС
Преподобна Мати Параскева обично теши и блажи вернике ако јој указују поштовање и посећују њену цркву.
Српска православна црква и њени верници данас славе велики празник, посвећен Преподобној мати Параскеви, у народу познатој као Света Петка. Овај празник веома поштују жене, будући да је њихова заштитница, а многи траже помоћ у светилиштима и на изворима посвећеним управо њој.
Постоји неколико сведочења о чудима Свете Петке, а у неким причама она тешко кажњава оне који не поштују правила.
Света Петка вековима се слави у југоисточној Европи, а поштују је и неки нехришћански народи на истоку. Верници јој се обраћају молитвом за помоћ и спас од болести и других животних невоља. Народна веровања кажу да на дан Свете Петке не сме да се пере веш, да се шије, да се ради тежак посао, поготово то не треба да раде жене.
Постоје неколико сведочења о чудима Свете Петке, а у неким причама она тешко кажњава оне који не поштују правила, те на Свету недељу раде. С друге стране, људи који имају неки здравствени проблем треба да оду у цркву и умију се на извору или чесми који се налази у близини храма Свете Петке.
Понекад им доноси вести о оздрављењу, али иступа и као весник пропасти и опомиње што крше пост петком или што раде недељом.
Ова светитељка се јавља и упозорава своје вернике углавном кроз снове. Свету Петку, на њен дан, многи призивају у помоћ, палећи тамјан и заливајући славски хлеб црвеним вином, помињући у молитвама Петковицу или Пејчиндан. Потом попију воду сакупљену с извора уз манастире посвећене њој.
Мошти биле и у Србији
Кнегиња Милица успела је 1396. да измоли светитељкине мошти и сахрани их у цркви Ружици, на Калемегдану. Султан Сулејман Други пренео је мошти свете Параскеве 1521. у Цариград. Коначно, 1641. цариградски патријарх Партеније поклонио је мошти молдавском кнезу Василију Лупулу који их је пренео у Јаши и положио у цркву Света три јерарха, где су и данас.
Дан њеног упокојења обележен је црним словом и представља не само велики хришћански празник, већ и једну од најчешћих крсних слава у српском народу, а многи верници је сматрају својом заштитницом (посебно жене, деца и стари) и славе као преславу (другу крсну славу) по свим славским обичајима.
Ова славна и код Срба веома поштована светитељка, заштитница је жена, која је помагала болесне и сиромашне.
Потицала је из имућне и побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, да би касније постао епископ Мадитски. Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву, била је веома побожна. Након смрти својих родитеља, жељна подвижничког живота, она напусти родитељски дом и оде у Цариград, где се замонаши у цркви Свете Софије, а затим се запути у Јорданску пустињу.
Поред храмова Свете Петке често се налазе извори лековите воде коју људи узимају, верујући да ће им залечити ране и заштитити их од болести.
По предању, Света Петка је многе године провела у пустињи, у посту и молитви и усамљеничком животу. Предање каже да јој се у сну јавио анђео и упутио у отаџбину да шири веру Христову. Зато се Света Петка на иконама представља у монашкој одећи, са крстом у руци.
На њеном гробу догађала су се чуда. Бугарски цар Јован Асен 1238. по једнима је отео, по другима једноставно пренео мошти свете Параскеве у свој престони град Трново. Кад су Турци освојили Бугарску, мошти су пренете, по заповести султана Бајазита, у молдавски град Јаши.