ДАНАС ЈЕ ГОДИШЊИЦА СМРТИ НАЈВЕЋЕГ НАУЧНИКА И ВИЗИОНАРА СВИХ ВРЕМЕНА Никола Тесла је иза себе оставио неизбрисив траг, а његов живот и данас интригира свет

 Тесла је по званичном налазу умро од срчане тромбозе, увече у 22 часа и 30 минута у апартману 3327, на 33. спрату хотела Њујоркер.
Генијални визионар, ћудљиви самотњак, Тесла је свету подарио укупно око 300 патената, а без појединих од њих савремена цивлизација је незамислива.
Иако је својим изумима неизмерно задужио човечанство, овај свет напустио је сиромашан и усамљен, а доживљаван је и као особењак којем су омиљено друштво постали голубови.  
Испараћен је, по сопственој жељи, композицијом "Аве Марија" Франца Шуберта, и песмом "Тамо далеко" уз виолинску пратњу Златка Балоковића. Како је њујоршки градоначелник Фиорело Хенри Ла Гуардиа тада нагласио: "Оно што је створио велико је и, како време пролази, постаће још веће".
 

У периоду после 1887. до 1890. године пријавио је своје најпознатије патенте из области полифазних наизменичних струја, генераторе и моторе. Проналаске је јавности приказивао највише у Америчком институту електроинжењера. 
 У том периоду Тесла обелодањује проналаске обртног магнетног поља, индукциони мотор, генератор и трансформатор, феномен електромагнетне резонанце, низ изума на којима ће се темељити потоњи развој електротехнике.
 

Највећу подршку, после сукоба са Едисоном, давала му је Компанија Vestinghaus, откупивши првих седам Теслиних патената из области полифазних струја.
 Отуда, од 1888, са стручњацима Vestinghausa у Питсбургу ради на практичном остварењу својих патената. Током овог периода урађене су припреме за реализацију прве централе на Нијагариним водопадима по Теслином полифазном систему.
 

Она је у редован рад пуштена 15. новембра 1896. године, када снабдева електричном енергијом град Бафало. 
 

Потом се посветио проблематици високих фреквенција, рендгнеским зрацима, иновацијама које ће омогућити радио системе, што ће омогућити развој радио-технике, бежичне телеграфије, радара.  На чему су тада паралелно радили и други иноватори.
 Постхумно 1943. Врховни суд САД вратио је Тесли право на патент 645.576, чиме му је признато првенство на патент радија, о чему је постојао спор са Марконијем.
 Од 1899. углавном је истраживао у лабораторијама у Колорадо Спрингсу и потом у Вандерклифу.
 

Никола Тесла рођен је јула 1856. у Смиљану, у Лици, која је  тада била Војна граница у склопу Аустријског царства, данас Хрватска. 
 

Био је четврто од петоро деце у породици Милутина Тесле, свештеника Српске цркве, односно Карловачке митрополије, и Георгине, Ђуке, која је исто тако била из свештеничке куће. Била је кћи проте Николе Мандића и Софије, рођене Будисављевић.
 Отац Милутин пре богословије у Плашком, завршио је аустријску војну школу. Као свештеник, службовао је код Грачаца, потом у Сењу, где се тегобно, сиротињски, живело пошто је тамошња српска заједница односно парохија била малобројна. Доцније постаје свештеник у Смиљану недалеко од Госпића, у средишту Like, где је Никола Тесла рођен, 28, јуна, по јулијанском календару који  користи српска црква, односно 10. јула по грегоријанском.
 

У родитељској кући постојала је значајна библиотека. Тесла се деценијама потом присећао  појединих књига, сасвим  литерарне садржине, које је читао као дете. Отац Милиутин је такође био и сарадник, па и дописник појединих београдских и новосадских листова. Објављивао је углавном под псеудонимом, као Родољуб Правичић. 
 

Никола Тесла школовао се, после родног Смиљана, у Госпићу и Раковцу. Студирао је затим у Грацу, па у Прагу. Несумњиво разочаран оним што му је високо школство тада нудило, студије није никада привео крају. 
Радио је у Марибору, Будимпешти, потом у Паризу од 1882, затим у Стразбуру. Одатле се 1884. сели у Сједињене Америчке Државе. 
И претходно, у Паризу, радио је за компанију Томаса Едисона, тада чувеног иноватора и успешног предузетника. Извесно је имао наду да ће у окриљу Едисонове компаније лакше реализовати бројне идеје, иновације на којима је радио.    
Зна се уосталом да је идеју за полифазну електричну енергију, његову кључну иновацију, имао још раније, док је радио у Будимпешти.
 У Њујорку оснива предузеће "Тесла Арц & Light Цо." 1885. године, с којим ће започети реализацију својих иновација. 
Уследио је сукоб са Едисоном. Познати амерички иноватор претходно је већ уложио велика средства у ширење мреже темељене на коришћењу једносмерне струје. 
Теслине иновације су отуда реметиле читав дотадашњи развој Едисонове компаније.
Пошто га је из невоље тада извукао Vestinghaus, реализација Теслиних иновацаија постала је могућа. Тако је новембра 1896. отворена централе на Нијагариним водопадима по Теслином полифазном систему.
Великодушно је одустао од својих потраживања, процента који је предвиђао уговор, када се Vestinghauz нашао у финансијским невољама. 
Касније се више бавио високим фреквенцијма, зрацима, иновацијама које ће омогућити радио системе, бежичну комуникацију. Да би од последње године 19. века углавном боравио у лабораторијама у Колорадо Спрингсу односно Вандерклифу.
 У Европи је боравио априла 1892. како би посетио мајку. Осим Госпића обишао је и Београд, где је помпезно дочекан. 
Теслина заоставштина, односно оно што је од ње остало, допремљена је у Београд 1951, на основу одлуке суда у САД, пошто је за јединог Теслиног наследника проглашен Сава Косановић, његов нећак, у то време дипломата Југославије.     
Мерна јединица јачине магнетног поља названа је по њему о стогодишњици рођења, 1956. године.