ДАЈТЕ КРВ! Институт за трансфузију крви Србије ДАНАС СЛАВИ 80. РОЂЕНДАН
БЕОГРАД: Институт за трансфузију крви Србије данас обележава 80 година постојања и рада. Тим поводом у 12 часова биће одржана свечана академија у Народној библиотеци Србије.
Мирјана Кнежевић из Института за трансфузију крви Србије изјавила је за Тањуг да се кроз развојни пут током 80 година здравствена, просветна и научна делатност Института усложњавала и сазревала.
“Мисија Института је у историјском контексту остала иста и огледа се у континуираној активности на омасовљавању и промовисању давалаштва крви, као и у обезбеђивању довољне количине сигурне крви и продуката од крви”, навела је Кнежевић.
Додала је да Институт пружа и специјализоване лабораторијске и терапијске здравствене услуге које су усаглашене са захтевима, потребама и очекивањима пацијената и других корисника.
“Успостављањем система који почива на савременој методологији рада, уз коришћење модерних здравствених технологија, Институт пружа услуге из области имунохематологије, имунохемије, биохемије, поремећаја хемостазе и испитивања система ХЛА”, навела је Кнежевић.
Формирани су и воде се регистри урођених коагулопатија, давалаца матичних ћелија хематопоезе, ретких крвних група и аферезних тромбоцита.
Прва трансфузија – на фронту
Кнежевић је подсетила да је током Првог светског рата на Солунском фронту хирург у српској војсци др Никола Крстић успешно применио прву трансфузију конзервисане крви.
Давалац крви био је српски војник Будимир Гајић, родом из околине Љига, а др Крстић је још тада био уверен да је крв ефикасан лек код рањеника са тешким крварењима.
Године 1936. донето је решење којим се налаже оснивање прве трансфузијске организационе јединице на територији Србије, односно формирање Одсека за трансфузију крви и контролу давалаца у Централном хигијенском заводу у Београду.
На дан ослобођења Београда, санитетско одељење Врховног штаба Народноослободилачке војске затражило је од Одсека за трансфузију крви да развије рад на прикупљању крви за потребе фронта.
Неколико дана касније, 24. октобра 1944. године формиран је Завод за трансфузију крви, а први директор Завода био је доктор Димитрије Калић.
"После неколико месеци рада под паролом 'крв за јуначку крв', на фронт је послато више од 15.000 литара крви прикупљене од око 42.000 давалаца", наводи Кнежевић.
Из просторија Хигијенског завода, у мају 1951. године Завод за трансфузију крви сели се у нове просторије у уУицу Светог Саве 39, у бившу зграду Братинске благајне.
Кнежевић додаје да је за директора Завода те године постављена докторка Павла Јерина Лах, која ће овом установом успешно руководити скоро 20 година и да је њеном заслугом Завод достигао ниво одговарајућих установа у свету.
“Од 1953. године Завод развија сарадњу са организацијом југословенског Црвеног крста на пољу мотивисања и организовања окупљања грађана да добровољно, без новчане надокнаде, дају крв. Увођењем мобилних екипа служба трансфузије крви почиње узимање крви на терену. Прва екипа свој задатак обавила је 26. априла 1953. године у селу Лешница код Лознице”, каже Кнежевић.
Она је навела да су данас резерве тродневне - стабилне и захвалила се свим добровољним даваоцима крви јер лечење великог броја болеснихка не би било могуће без њихове одговорности и хуманости.
"Поносни смо што се свакодневно на акцијама давања крви појављују нови даваоци крви, али и на све оне који упркос бројним изазовима редовно донирају крв", истакла је Кнежевић.
