ДА ЛИ СУ БЛИЗАНЦИ НЕСТАЛИ ПРЕ 40 ГОДИНЕ ЗАИСТА УМРЛИ? Породица из Србије открива нову наду
Породичне приче о изгубљеним члановима породице увек буде најдубље емоције. Када су у питању браћа или сестре, бол и потреба за истином постају још јачи.
Једна породица из Србије већ деценијама покушава доћи до одговора на питања која их прогоне још од 1984. године, када су изгубили два сина близанца под сумњивим околностима.
Те године, жена је у болници у Земуну родила два здрава дечака. Оба су заплакала чим су дошла на свет, а њихови први гласови остали су заувек урезани у мајчино срце. Међутим, два дана касније, доктор је породици саопштио да је једно дете преминуло. Само неколико дана после, мајка је добила вест да је и друго дете изгубило битку за живот. Шок и туга били су неизмерни, али ни тада им није било дозвољено да виде тела својих синова нити да их сахране. Речено је да је болница задужена за те поступке, упркос њиховој молби да сами преузму тај последњи чин љубави према својим синовима.
Годинама касније, породица је наставила живот, али никада није заборавила тај губитак. Мајка је родила још троје деце, али осећај да нешто недостаје никада није нестао. Пре неколико година, прича је добила нови, неочекивани обрт.
Зет породице, возач камиона, на једном од својих путовања кроз Босну приметио је младића на граничном прелазу. Био је запањен његовим изгледом, јер је младић невероватно личио на његовог шурака. Збуњен, пришао му је и упитао га шта ту ради, мислећи да је то брат његове супруге. Младић му је љубазно објаснио да није особа за коју га сматра, те да живи у Босни и заједно с оцем води фирму.
Иако је нагласак младића био другачији, сличност је била запањујућа. Зет је одмах након сусрета назвао супругу и испричао јој све, не знајући да је њена мајка пре њих родила близанце.
Овај сусрет је отворио старе ране, али и наду да би један од близанаца могао бити жив. Породица је покренула правне поступке како би дошли до документације о рођењу и смрти деце, али до сада нису пронашли никакве трагове. Близанци нису уписани ни у матичне књиге рођених ни умрлих, што додатно појачава њихове сумње.
Породица данас апелује на све људе, посебно оне из Босне, да поделе њихову причу. Њихова порука је јасна: љубав према породици не познаје границе, а потрага за истином никада не престаје.
