БУДУЋНОСТ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ Улога вештачке интелигенције у лечењу
Панел “Будућност здравствене заштите - од иновација до утицаја”, одржан јеу оквиру “Иновационог Форума Србија – Швајцарска”, у организацији Министарства науке, технолошког развоја и иновација и Амбасаде Швајцарске.
На скупу је истакнута важност наставка сарадње између две државе, са фокусом на заједничком развоју решења која могу обликовати будућност здравствене заштите уз примену иновативних технологија и вештачке интелигенције. Оваква сарадња може значајно да допринесе решавању кључних изазова у здравственим системима, а то су: растући трошкови, здравствена неједнакости, старење популације, и потреба за бољом превенцијом и раном интервенцијом. Вид сарaдње се види кроз јавно-приватна партнерства и колаборативне екосистеме који су и неопхдни и коорсни. Тако је на овом форуму потписан меморандум о сарадњи између Новартиса и Био4 кампуса што је пример партнерства које може да допринесе увођењу иновација у здравствене системе.
Директорка Новартиса за централну Европу Света Галани, навела је да Био4 кампус види као центар за револуционарна открића у биотехнологији, биоинформатици и персонализованој медицини, јер представља кључну тачку сусрета академске заједнице, научника, индустрије и креатора политика на једном месту.
- Такав екосистем не само да подстиче истраживање већ и премошћује јаз између иновација и њихове практичне примене. Комбиновањем биотехнолошког екосистема Србије са стручним знањем Новартиса, можемо развити локална решења за дигитално здравство, унапредити превенцију болести и смањити смртне исходе, посебно у случају кардиоваскуларних болести - рекла је Гелани.
За боље самостално управљање здрављем
За пацијенте, коришћење вештачке интелигенције у здравству омогућава боље самостално управљање здрављем и повећава приступ здравственој заштити. За здравствене власти, добро коришћење података у реалном времену може допринети планирању и расподели ресурса, смањивању трошкове и побољшању превенције и укупног квалитета неге - казао је Бојан Тркуља.
Проф. др Арсен Ристић, начелник Одељења за срчану инсуфицијенцију, Клинике за кардиологију Универзитетског клиничког центра Србије, нагласио је да вештачка интелигенција за здравствене раднике, а пре свега за клиничаре, отвара изузетно значајну перспективу анализе великих количина података и подршке у доношењу одлука које могу бити животно важне за дијагностику и лечење.
- Дигитални алати за подршку клиничком одлучивању, који аутоматски интегришу лабораторијске резултате у електронске здравствене картоне и укључују прилагођене сигнализације, могу значајно олакшати рад лекарима. Ови системи омогућавају лекарима да ефикасније препознају пацијенте с високим ризиком, прилагоде превентивне стратегије и да прате здравствено стање пацијената, чиме се смањује број кардиоваскуларних инцидената, који су још увек водећи узрок смрти и обољевања у нашој земљи – додао је проф. Ристић.
Директор Иновие, удружења произвођача иновативних лекова Бојан Тркуља је истакао да фармацеутска индустрија, поред развоја револуционарних терапија, може значајно допринети убрзању технолошког развоја здравствених система.
Љ. Петровић