БЕРУ ШИПУРАК ОД ШКОЛЕ ДО КУЋЕ, ПА ПОСЛЕ ПРАВЕ ЏЕМ Основци вредно и успешно раде у школској задрузи (ФОТО)
АРИЉЕ : Село Висока и њени најмлађи су понос Ариља. У време модерних технологија, мобилних телефона и дигитализованих ваншколских активности, деца показују да може и другачије, и то онако како је било некада
У Основној школи „Ратко Јовановић“ основана је ученичка задруга која носи име Звончић и која окупља све основце и то кроз рад и дружење. Они се баве пољоприредом, производњом и прерадом воћа и поврћа, израдом сувенира, радом у пласетеницима а својих руку дело неретко излажу на манифестацијам. Зарађени новац потом улажу у своју школу, а широм Србије постали су познати када су новцем прикупљеним од свог рада основали и уредили сеоску библиотеку.
- Живимо на селу и већина ствари којима се бавимо већ нам је позната, али кроз заједнички труд и рад додатно се учимо радним навикама. Девојчице праве џемове, купимо шљиве и кромпир, вргање, јабуке. После то сушимо, стављамо у џем. На путу од школе до куће береме шипурак и глог, па после и од тога нешто стварамо. Правимо палачинке, после то све излажемо. Заиста нам је лепо, много тога научимо у школи и задрузи, те неке праве а можда и мало заборављене вредности, каже за РИНУ ученица Теодора Алексић.
У овом крају постоји дуга традиција задружног рада и живљења, па је наставно особље на челу са Драганом Павловићем који је до скоро био и директор школе, желело да те вредности пренесе и на децу, како би стекли радне навике и спремили се за животне изазове. Да на време схвате шта значи предузетништво, шта значи радити и сам зарадити.
- Ту су за све послове, имамо наше пластенике у којима раде све што треба. Чак смо уз помоћ донација оформили и часопис, па онда своја искуства претварају у јако лепе текстове. Они производе храну, баве се производњом поврћа, помажу у свему што треба. Садили смо паприку и купус, њима је то махом свима познато од куће, али ми смо ту да их додатно усмеримо. Поносан сам на све што смо урадили до сад, поносан сам на ову дивну децу која са задовољатвом прихватају праве вредности, рекао је Драган.
Малишани на овај начин зараде и џепарац, али оно што је најважније стварају успомене за читав живот. Неретко од новца зарађенох од продаје производа које су сами направили помажу угрожној деци.
РИНА
