ЗАГАЂЕЊЕ на бугарској обали ЦРНОГ МОРА и до 41 пут ВЕЋЕ ОД ДОЗВОЉЕНОГ, на великом броју плажа ВОДА НИЈЕ ЗА КУПАЊЕ
СОФИЈА: Загађење морске воде на бугарској обали и до 41 пут је веће од дозвољених стандарда, наводи се у извештају научника са Софијског универзитета и Удружења „Активни корисници“, након спроводеног испитивања на плажама дуж јужне обале Црног мора.
Воде седам од укупно 11 истраживаних плажа на јужном приморју Црног мора не испуњавају критеријуме чистоће, а на две локације, Попској плажи и Приморском југу, загађење је екстремно, упозорили су аутори студије.
Испитивање је показало да је вода на само четири плаже испуњавала квантитативни критеријум за садржај бактерије Ешерихија коли, а најчистија плажа је Харманите у Созопољу, са 240 бактерија од дозвољених 500 на 100 милилитара, преноси Новините.
На северној плажи града Царева, Попски, вредности Ешерихије коли достигле су 20.666 бактерија на 100 милилитара, што је више од 41 пута изнад норме.
На другом месту је јужна плажа Приморско, са 11333 бактерија/100 мл, или 22 пута више од ограничења.
Сигнал о проблемима на овој локацији дали су мештани који су приметили огроман доток фекалне воде у реку из околних хотелских комплекса. Очигледно, бактерија продире заједно са слатком водом у приобалном подручју, упозорава се у анализи пројекта „Микробиолошки ризици у животној средини“.
Најпосећеније плаже су Атлиман у Китену и Лозенец, на којима је загађење два и четири пута веће од дозвољеног.
Аутори напомињу да број туриста на плажи није главни извор загађења, већ нелегално и нерегистровано испуштање отпадних вода.
Због неравномерног развоја и обима канализације, квалитет воде за купање није исти на различитим плажама. У складу са обалском инфраструктуром, мења се и степен фекалног загађења морске воде.
Очигледно је да чистоћа воде за купање зависи од политике локалних власти, а тамо где је третман отпадних вода занемарен, то утиче на квалитет градских плажа, истиче се у студији.
Након експлозије зида бране Нова Каховка у Украјини и накнадних поплава, у Бугарској се појавила забринутост, подстакнута руском пропагандом, да би неки од отрова могли отпловити на југ до бугарских плажа и покварити туристичку сезону.
Међутим, хидрологија мора и велика удаљеност представљају баријеру и за сада нема доказа за присуство токсичних материја из Украјине, наводи се у студији и додаје да нису пронађене никакве индикације прекограничних микроорганизама.
Ниједна бактерија 'каховке' не може да утиче на нашу обалу. Нажалост, сви нежељени микроорганизми који се налазе на нашим плажама су изворног порекла, наводе аутори.
Регионална здравствена испекција Бургас је регистровала 49 главних плажа дуж јужне обале Црног мора, тако да аутори студије упозоравају да може бити и других плажа са неквалитетном водом за купање.
Аутори упозоравају да контакт са бактеријом Ешерихија коли не доводи аутоматски до болести, али њено присуство у превеликим количинама значи могуће присуство других, опаснијих узрочника болести.
