У ХРВАТСКОЈ ЗАБРАЊЕН КОНЦЕРТ САШЕ КОВАЧЕВИЋА Огласио се хрватски новинар Ало, Бибињци, ЕВО ШТА СЛУШАЈУ ВАША ДЕЦА
После наше певачице Александре Пријовић која је подигла прашину у Хрватској, распродавши пет концерата у загребачкој Арени, пажња јавности окренула се ка српским певачима који гостују у суседној земљи.
Некима је то јако засметало, а на листи „омражених“ нашао се певач из Србије Саша Ковачевић.
Он је практично натеран да откаже концерт у Бибињу, што је изазвало велику буру у хрватској јавности.
Тим поводом огласио се новинар Слободне Далмације Саша Љубичић , чији коментар преносимо у целости:
Ало Бибињци, неки од вас су затуцани - забрањујете концерт младог Ковачевића, а он је имао 6 година кад је био рат?
Ствари треба називати правим именом: не сметају дијелу јавности јефтине цајке па би их забранили, него зато што њихови извођачи стижу из Србије. И не ради се о танкоћутним ушесима којима пашу само Мозарт, Händel и Брахмс, већ о задртим националистима који не подносе друге и другачије, а међу њима су Срби на првом мјесту.
Да је тако, показује чињеница да ниједног глазбеног чистунца ни најмање не узнемирују фолк пјевачи из БиХ, Црне Горе или Македоније, али Србија и Србијанци – неће мајци.
Поразно је да се расправе о забранама наступа пјевачицама и пјевачима из Србије уопће воде у једној чланици Еуропске уније, наравно, ако текстови њихових пјесама не позивају на мржњу, искључивост и нетолеранцију. Но и ту је тешко бити судац: у рап глазби је ако не више, а онда барем једнако вулгарности и промицања насиља, него кад је у питању тзв. турбофолк, па не видим да је некоме због тога обустављена турнеја.
Заправо, расправе о квалитети и популарности било којег од извођача из Србије чији се наступи у нас доводе у питање, одвлаче нас од меритума ствари, а то је да готово тридесет година од завршетка рата код дијела људи и даље постоји снажна мржња према Србима, а напосе према онима који живе у Хрватској. И то је најстрашније од свега. Од тога се нормалном човјеку леди крв у жилама.
Ево, драги Бибињци, што слушају ваше кћери и синови
Скандалозна је одлука којом се у Бибињу практички присилило поп-глазбеника Сашу Ковачевића да откаже концерт јер он, ето, смета бранитељима, а таквих је у Бибињу много?! Ало?! Значи ли то да су бранитељи овђе нека врста моралне полиције и да они одређују што се у том смислу смије, а што не? И хоће ли нас они већ сутра неподобне шишати до гола?
Саша Ковачевић није хопа-цупа извођач, нити је душебрижнике који штите "нашу ствар" за то брига, он по њима долази из Србије, а таквима овђе није мјесто. И таквима се, као своједобно шармантном, драгом и изнимно мирољубивом Бјеловарцу Бајаги, концерте прекида бацањем сузавца.
Разлог због којег су Бибињци показали Ковачевићу палац доље је, пази сад, спомен на жртве Шкабрње и Вуковара који се обиљежава управо тих дана кад је Саша требао одржати концерт. Мислим, јесте ли ви нормални? Па није Ковачевић, рођен 1985., крвавих очију и с ножем у зубима протјеривао цивиле из Равних котара? Што би рекао Роби К.: "Бибињци, који вам је куа?"
Значи, спорни су бранитељи чија ђеца такођер губе главу за извођачима из Србије не само зато јер су им cool, већ и стога јер су они, због њихових мржњом задојених родитеља, нешто као забрањено воће. Требам ли нагласити да овђе не мислим на све бранитеље, већ само на затуцане појединце који стоје иза оваквих суманутих забрана. Младићу који пјева љубавне ствари затворило се врата пред носем јер долази из Србије. Па ово само што творац расних закона Миле Будак није потписао! Нечувено!
Све се то догађа у вријеме док у опћини Врси код Задра траје расправа на тему могу ли обитељи покојних на њиховим надгробним споменицима користити ћирилицу?! Па људи моји, тога није било ни у црном фашизму! Ускратити некому право да користи ћирилично писмо јер, како каже директор локалног комуналног подузећа који није достојан да му се име јавно спомене, на њихову подручју не живи тридесет посто становника српске националности, изјава је за прву награду угасле Фералове рубрике Греатест схитс свих времена.
Грозно је тко све код нас обнаша одговорне дужности и до које је мјере узгојена мржња коју су политичари неких десних, а напосе екстремно десних странака, залијевали свих ових година, само да би сачували своје у рату стечено богатство и моћ која с њим иде руку под руку.
Стид ме да нетко и у моје име и на овај начин прописује забране, којих се, поновит ћу, не би постиђели креатори најгорих тоталитарних режима. Тјеши то да младост није блесава. И она се, искрено вјерујем, неће дати завадити. И даље ће у Београду, Новом Саду, Крагујевцу..., обожавати Грашу, Карана, Магазин..., а млади Сплићани, Загрепчани, Ријечани..., пјевати с Александром Пријовић, која је очитала лекцију екстремистима поручивши да она није нечија; српска, хрватска, бошњачка..., већ своја. Тако треба гледати на ствари, све остало води у неке нове сукобе, ратове, а Балкан их је сит за свагда.
