ШВЕДСКА НА ЛОШЕМ ПУТУ Инфлација скочила, привреда опала, банде царују

Да вам је нако тада рекао да ће гарантоване цене станова, за социјално угрожене групе, бити повећаване, да ће тржиште некретнина стати, а да ће цене основних намирница скакати и по неколико процената у кратком временском периоду, вероватно ни у то не бисте поверовали.

Шведска тренутно има највећу инфлацију у последњих 30 година.

Шведска круна је најслабија у односу на евро у историји , а растуће каматне стопе за многа домаћинства значе и много већа издвајања за хипотеке. Цене хране су за годину дана порасле за 20 посто.

Рекордан број банкрота

Број банкрота у Шведској порастао је у јануару ове године на највиши ниво у последњој деценији због све већег притиска на грађевинске компаније изазваног текућом кризом на тржишту некретнина, јавља Блумберг . Број стечајних пријава порастао на 622, што представља повећање од 47 одсто у односу на годину раније.

“Висока инфлација је смањила реалне износе плата, а строжа монетарна политика је повећала трошкове задуживања и довела до корекције цена станова, један је од закључака истраживања које је спровео ОЕБС.

“Слабљење економске ситуације гурнуло је шведску економију у рецесију 2023.” Ово су закључци нове прогнозе економских показатеља Министарства финансија Краљевине Шведске.. Истовремено, министарка финансија Елизабет Свантесон предлаже да држава у предложене реформе које ће се представити у новом нацрту буџета  инвестира 40 милијарди шведских круна (3.4 милијарде еура).

Висока инфлација више од две године наставља да оптерећује домаћинства и предузећа. Комбинација високих цена и виших камата ограничава потрошњу домаћинстава. Изградња некретнина је такође у паду, што кочи раст. Министарство финансија процењује да ће се шведски БДП ове године смањити за 0,8 одсто.

„Видимо неке светле тачке са нижом стопом инфлације, али базна инфлација остаје превисока. Ово представља велики терет за домаћинства и предузећа и доприноси уласку шведске привреде у рецесију. Сада морамо задржати курс у борби против инфлације како бисмо могли да преокренемо тренд у шведској економији“, изјавила је министерка Свантесон.

“Шведско тржиште рада остаје снажно. Међутим, због економске кризе, очекује се раст незапослености 2023. и 2024. Очекује се да ће привреда почети да се опоравља 2025. године”, изјавила је Свантесон.

„Нашли смо се не само у затегнутој економској ситуацији, већ и у тешкој безбедносној ситуацији. Фокус мора бити на смањењу инфлације уз давање приоритета неопходним мерама за јачање правосудног система и одбране“, рекла је Свантесон.

Наиме, у Шведској се готово паралелно са лошом економском ситуацијом разбуктава и озбиљна безбедносна унутрашња криза, изазвана највећим порастом криминала у држави.

Током септембра у Шведској је забележен највећи број насилних смртних случајева. Страдало је 11 људи, истиче Гардијан и пише како су у одвојеним инцидентима људи убијени у пуцњави, али у подметањима бомби у главном граду Шведске.

И војска ће морати на банде

Након ових дешавања, Улф Кристерсон, премијер државе најавио је ангажовање и војске у борби против насиља банди као и низ других, строжих мера.

Шведска се, наводи Гардијан, већ неколико година хвата у коштац с проблемима око насиља банди које се међусобно сукобљавају ватреним оружјем и бомбама у борби око трговине оружјем и дрогом.

Прошле године у Шведској је забележена 391 пуцњава у којима су смртно страдале 62 особе, док је годину дана пре из ватреног оружја убијено 45 људи.

Како Ројтерс јавља Шведска је, деценијама уназад имала либералну имиграциону политику и примила је више имиграната по глави становника него било која друга европска земља, нарочито током миграционе кризе 2015. године.

Политику примања миграната покренула је бивша влада предвођена социјалдемократама, али их је садашња, Кристерсенова влада, пооштрила, указао је Ројтерс, додајући да је око 20 % од 10.5 милиона становника Шведске рођено у иностранству.

Шведска полиција процењује да је око 30.000 људи у Шведској директно умешано или има везе са криминалним бандама, преноси Ројтерс, додајући да се насиље такође проширило из великих урбаних подручја у мање градове у којима су кривична дела насиља била изузетно ретка.

(Војводина уживо)