Си-Ен-Ен: Добра година за ауторитарне лидере, посебно Путина
ВАШИНГТОН: Амерички Си-Ен-Ен објавио је обиман текст о потезима руског председника Владимира Путина током ове године, у којем оцењује да је 2019. била изузетно добра година за ауторитарне лидере, а посебно за Путина.
У тексту се оцењује да је у бици идејама на глобалном плану Путин имао изузетно добру годину и подсећа да је у јуну узбуркао светску јавност "прогласивши смрт западног либерализма".
У тексту пише да је у то време изгледало као да је његова изјава темпирана тако да изазове расправу уочи самита Г20 у Осаки, али да се то није завршило само на разоговорима, јер је у наредним месецима Путин наставио да даје пример ауторитарног лидера.
Као пример се наводи његова политика према ослабљеној и маргинализованој политичкој опозицији у земљи, посебно током већег дела лета, када је Москву потресао талас опозиционих демонстрација.
Си-Ен-Ен напомиње да се неко време чинило да демонстранти добијају моментум и подсећа да су руске власти су чак повукле кривичну пријаву против угледног истраживачког новинара након неочекиване подршке јавности.
Међутим, додаје амерички медиј, уследило је строже кажњавање опозиције, укључујући затварање водећих опозиционих лидера и више од 2.000 демонстраната.
У тексту се каже да је Русија је почела и да показује спремност да појача контролу својих грађана на интернету.
Истиче се да је Путин у мају потписао закон о успостављању такозваног "сувереног интернета", који би могао да делује независно од остатка света.
Како објашњава Си-Ен-Ен, закон обавезује све руске интернет провајдере да инсталирају специјалну опрему како би омогућили употребу "дубинског прегледа пакета", која подразумева врсту процесуирања података који сем огу користити за надзор и цензуру интернет саобраћаја.
Нови закон је ступио на снагу у новембру, чиме је Русија постала лидер у ауторитарној технологији, пише Си-Ен-Ен.
Медиј преноси речи појединих критичара да Путиново форсирање веће контроле интернета ефективно даје руској власти у руке "прекидач" којим може да искључи интернет.
У тексту се указује на то да руске власти нису блокирале интернет широм земље у знак одговора на протесте, као што је то био случај у Ирану, али да током протеста овог лета у Москви власти јесу селективно искључивале струју на неким локацијама, како би ометале сигнал мобилних телефона.
За Си-Ен-Ен није изненађење то што је Путин стао на страну кинеског председника Си Ђинпинга у сукобу Кине и САД, због одлуке америчког председника Доналда Трампа да блокира учешће компаније Хуавеј у развоју америчке 5Г мреже због забринутости због шпијунаже.
У тексту се наводи да је на годишњем Међународном економском форуму у Санкт Петербургу Путин је рекао да америчке акције доводе до ризика од избијања технолошког рата око дигиталних технологија.
Додаје се да су Путин и Си имали и друге разлоге да се удруже.
Подсећа се да је Пекинг доспео на удар критика због притворских центара у Сињангу и због одговора на демонстрације у Хонгконгу, али се истиче да ниједна од тих критика није дошла из Москве.
Си-Ен-Ен пише да је на међународној сцени Путин пронашао заједнички језик и са неким другим светским ауторитарним лидерима.
У тексту се подсећа да је руски председник у септембру био домаћим председнику Венецуеле Николасу Мадуру како би му изразио подршку.
Следећег месеца посетио је Саудијску Арабију како би приказао партнерство у вези са нафтом са дугогодишњим америчким савезником.
Многи посматрачи, наводи Си-Ен-Ен, описали су Путинову посету Саудијској Арабији и Уједињеним Арапским Емиратима као врсту почасног круга.
Подсећа се да је у октобру Путин са турским колегом Реџепом Тајипом Ердоганом у Сочију постигао меморандум о разумевању о будућности Сирије у 10 тачака, који је на много начина формализовао стање на терену.
Амерички председник Доналд Трамп је већ напустио крудске савезника у Сирији, наредивши изненадно повлачење америчких снага из Сирије, наводи Си-Ен-Ен и додаје да је то довело двојицу диктатора, Путина и Ердогана, у позицију да буду главни геополитички играчи у Сирији.
У тексту се оцењује да се Путиново коцкање са подршком сиријском председнику Башару ал-Асаду изгледа исплатило.
Док мали контингент америчких трупа остаје у Сирији, Асадов режим је сигуран на власти, а Русија има већи војни утицај у земљи, при чему су руске снаге чак виђене и у напуштеној америчкој војној инфраструктури у Сирији.
То не значи да је Путин читаве године имао победнички низ, пише Си-Ен-Ен наводећи да је руска војска претрпела је трагедију и срамоту у августу, након смртоносне експлозије на војном полигону за тестирање када је погинуло најмање пет научника и ниво радијације у околним местима накратко скочио.
У тексту се указује на то да руска влада никада није потврдила које је конкретно оружје тестирано, али да се у међународним круговима спекулише да је у питању крстарећа ракета са нуклеарним погоном под називом "буревестник" или "скајфол", која је један од пет Путинових војних пројеката.
Си-Ен-Ен као један од проблема са којима се Путин суочава издваја и сукобе на истоку Украјине, где се сепаратисти које подржава Русија и даље боре против украјинске владе.
Путин је отпутовао у Париз како би са колегама из Немачке, Француске и Украјине азговарао о корацима ка окончању рата, али ти су разговори завршени без великог напретка, додаје се у тексту.
Си-Ен-Ен признаје да за разлику од проблема Трампове администрације са Украјином, Путин ипак не мора да брине о импичменту.
Није да он нема мишљење о томе: на годишњо конференцији за новинаре у децембру изгледало је као да копира кључне ставове републиканаца рекавши да је импичмент базиран на измишљним разлозима и изразивши сумњу да ће Трамп бити опозван, пише Си-Ен-Ен.