Сабор поподне о новим министрима, незадовољство ХДЗ-а

Иако се очекивало да ће у Пленковићевој влади бити промењено више од три министра, до тога барем, засад, није дошло.Предлог Пленковића за замену само три министра и једног потпредседника владе изазвао је велико незадовољство унутар владајућег ХДЗ.



Узрока тог незадовољства је више, а медији преносе да се испоставило да је Пленковић заобишао страначку хијерархију и новим министрима се консултовао само са Јандроковићем, Бачићем и Божиновићем. 



Испоставило се, кажу, и да премијер не цени довољно стаж у ХДЗ-у, па је Здравка Марића, који није члан странке, поставио чак у потпредседника владе. 



Сматра се и да није сувисло објаснио због чега су неки министри морали да напусте владу, иако је хвалио њихов рад и захвалио им на досадашњој сарадњи.



Тврди се и да је владу попунио људима који још нису стекли име у хрватској политици. Због свега тога ХДЗ-овци, чини се, неће остати скрштених руку.



А један високопозиционирани ХДЗ-овац је за ријечки Нови лист рекао да, ако би се сада неко од њихових посланика отворено супротставио Пленковићу, не би тиме направио ништа корисно ни за себе ни за ХДЗ. 



Зато ће, казао је, сви чекати унутарстраначке изборе.



Дакле, тема унутарстраначких избора све више заокупља ХДЗ. Давор Штир, раније веома близак пријатељ Пленковића, већ је најавио кандидатуру за председника странке, а у том контексту се спомињу и Миро Ковач и Домагој Милошевић.



О новим министрима сабор ће се изјашњавати на поподневној седници, а Пленковић је долазећи у скупштину новинарима рекао да је владајућа већина стабилна.



На питање како мисли помирити незадовољне у странци који се противе одласку министра пољопривреде Томислава Толушића, одговорио је да су неки јуче исказали то незадовољство, али да ће ти исти данас свеједно подржаит нове министре.



Према писању Вечерњег листа, реконстркција владе, коју спроводи Пленковић била је потребна за процес својеврсне деблокаде рада извршне власти.



Та реконструкција, истичу, није учињена ради јачег реформског замаха, оснаживања владе или сличних утопија, већ је, кажу, то био неопходан захват да би влада, оптерећена из дана у дан новом афером појединих министара, уопште могла да настави да ради.



Оввај загребачки дневник пише да је Пленковић опет показао да не одступа од кадровске политике промовисања непознатих, неутицајних и кандидата без страначке базе јер управо је такав профил новоизабраних министара који су заменили Толушића, Наду Мурганић, Горана Марића и Ловру Кушчевића те Марка Павића, који је пак заменио Габријелу Жалац. 



Неименовани члан Председништва ХДЗ изјавио је поводом реконструкције да је премијеро избор нових министара на терену је лоше ођекнуо, те да међу њима нема страначких имена, па су зато људи разочарним предложеним ресењима.



Саговорник листа сматра да је за нове министре требало да буду предложени људи са ауторитетом, а не ови који ће се, како је рекао, наредних годину дана уходавати у посао.



Иако је Пленковић избором нових министара водио рачуна о територијалној заступљености, па у владу улази Весна Бедековић, која је родом Бјеловарчанка, али је радила као наченица у Вировитичко-подравској жупанији, али и Винковчанин Марио Баножић, који ће заменити Горана Марића јер из владе одлази и Винковчанка Габријела Жалац, ти људи на ХДЗ-овом терену немају никакву специфичну тежину.



Избором нових министара Пленковић је покрио и Далмацију, оданде су Иван Маленица и Марија Вучковић, а приметно је да већина нових министара има титулу магистра или доктора наука, те да је углавном реч о младим људима.



Питање које се поставља је хоће ли реконструисана Пленковићева влада догурати до краја мандата, односно до јесени 2020., а одговор гласи да то пре свега зависи од ситуације у ХДЗ-у.



Иако ХДЗ неће рушити владу, евентуална нестабилност у редовима саме странке могла би бити окидач да коалициони партнери, најпре ХНС (који би повукао и СДС С) напусте владу пре истека мандата.