Ко је црногорски официр на прослави Олује?
ПОДГОРИЦА: Црногорски официр који је присуствовао пролави операције “Олује” у Книну је пуковник Иван Машуловић (46) из Никшића, сазнаје црногорска Борба.
Машуловић се налази на функцији војно-дипломатског представника - изасланика одбране у Хрватској. На ту функцију је именован одлуком Савета за одбрану и безбедност Црне Горе 3. октобра прошле године, а важи за кадар Милана Роћена.
Машуловић је, како преноси Борба, један од најоданијих кадрова ДПС-а, а већину своје каријере је провео у полиицји и у АНБ-у. Био је начелник Одељења безбедности у Котору, а од 2004. шеф Центра безбедности Херцег-Нови.
Када је Веселин Вељовић именован за директора Управе полиције, октобра 2005, Машуловић постаје шеф Управе криминалистичке полиције.
У том својству је био један од протагониста полицијске акције “Орлов лет“. У новембру 2006, када је министар иностраних послова први пут постао Милан Роћен, Машуловић је именован за руководиоца Службе за информативно-безбедносну и техничку подршку МИП-а.
У септембру 2008. Машуловић прелази у АНБ и бива постављен за шефа Центра за Подгорицу, али је са те функције убрзо смењен, па је прешао у Министарство одбране.
У Министарству одбране Црне Горе је био помоћник министра, Генерални директор Директората за политику одбране у два мандата, све до добијања позивнице за чланство у НАТО, када је ангажован на позицији Саветника министра одбране за безбедносну и одбрамбену политику.
Након тога је произведен у чин пуковника Војске Црне Горе, а потом и постављен на дужност начелника Одељења за обавештајно-извиђачке послове (Г2). Сада обавља дужност војног аташеа - изасланика одбране у Републици Хрватској.
Велика прашина у јавности подигла се након објављивања снимка из Книна на прослави операције Олуја, где се у првим редовима видео и официр Војске Црне Горе.
Током војно-полицијске акције “Олуја”, која се у Хрватској прославља као Дан победе, извршен је највећи егзодус Срба након Другог светског рата, за који нико није одговарао. Током те акције, из Хрватске је протерано око 250.000 Срба, нешто мање од 2.000 је убијено и готово исто толико се и данас сматра несталим.
