Класић: Вратимо наше Србе и поправимо демографију у Хрватској

Класић је уверен да се хрватска дијаспора неће масовно враћати у Хрватску, па би, каже, уместо њих она могла бити насиљена неким другим народима, Бугарима или Румунима, против којих, додао је, нема ништа, али, додаје, да то није мера на коју он мисли.



Он каже пре свега мисли да Хрватска треба да врати, како каже, "наше Србе", који су ту земљу напустили под ратним дејствима 1990. напустили, било под притиском било добровољно.



"Наравно, међу њима сигурно има оних који из различитих разлога не би ни хтели да се врате. Једни, зато што су се већ снашли негде другде, а други јер знају да би њихово понашање током рата захтевало одређене поступке хрватских правосудних органа. Сви остали, који верујем чине већину, требало је већ одавно да постану предмет интереса политичких елита када год су на дневни ред долазиле теме поправљања демографске слике", сматра Класић.



У коментару објављеном на порталу нет.хр, Класић каже да упркос свему што се издогађало, "Хрватска је вековиа домовина (хрватским) Србима исто колико и Хрватима". Њихови су преци, подсећа, на различите начине унапређивали хрватску првреду, културу, школство и спорт. 



"Нису ти односи увек били добросуседски о чему понајпре сведоче године Другог светског и Домовинског рата. Међутим, није на одмет додати да добросуседски односи нису увек владали нити међу самим Хрватима. Али трагичне догађаје не можемо избрисати из прошлости, нити их смемо негирати. Напротив, треба их рационално сагледати, извући поуке и настојати их не поновити", навео је Класић.



Овај угледни хрватски историчар указује да тако барем размишљају зрели народи који су у односу на Хрвате и Србе у прошлости пуно чешће и интензивније између себе ратовали, а за разлику од Хрвата и Срба пуно ређе међусобно сарађивали и помагали једни друге.



Реч је о народима који су вишевековна непријатељства заменили добросуседским односима и сарадњом у постизању мира и напретка, каже Класић и пита: "Јесмо ли ми напокон сазрели да бројне позитивне примере почнемо да примењујемо у својој домовини. Или смо још увек више оптерећени односима из прошлости него грађењем нових односа у будућности".



Класић сматра да одговоре на ова питања не треба тражити код демографа, а поготово не код политичара.



Нажалост, истиче, довољно је да се провезете Банијом, Ликом и Славонијом, или једноставно одете на било коју већу аутобуску станицу, железничку или аеродром у Хрватској.



Уз подсећање да је тамо негде 1990. на једној загребачкој згради освануо графит ''Вратите нам наше Србе, ево вам ваши Херцеговци'', Класић каже да је то била реакција на стање у друштву којом се хтело упозорити на неколико тада актуалних феномена. 



Први се, каже, односио на промењен ''менталитет'' главног града Хрватске који је, по мишљењу аутора графита, условљен највише масовним доласком Хрвата из Херцеговине, а други се, додаје, односио на повезаност Херцеговаца с делима ратног профитерства и пљачке друштвене имовине у процесу приватизације.



"Иако сам свестан да намера споменуте поруке није била критичка анализа чињеница већ понајприје иронично карикирани коментар, увек сам држао да други део графита није фер. Јер, није Загреб због Херцеговаца мање средњевропски град нити се ''пургери'' (породице генерацијама рођене у Загребу) од ''дотепенаца'' (досељеници) разликују по томе што углавном у слободно време читају Крлежу и расправљају о казалишним и балетним представама. И оно што је посебно важно, нису на рату профитирали нити Хрватску опљачкали Херцеговци већ криминалци чије се порекло пођеднако може пронаћи у Загорју, Славонији, Лици, Далмацији или било којој другој регији", навео је Класић.



Аутор објашњава прави разлог због којег се, како каже, данас, 2018. присетио овог духовитог "политички некоректног" графита и додаје да је то његов први део.



Указује да у последњих неколико година, а посебно неколико месеци нема дана да се не спомиње демографска катастрофа, пад стопе наталитета и одлазак грађана Хрватске у потрагу за економски, политички и правно стабилнијим друштвима.



"Последице свих наведених процеса се већ виде у недовољном броју радника потребних за нормално функционирање туристичке сезоне, а тек ће се видети када број пензионера далеко надмаши број оних који ће у Хрватској радити и плаћати порезе и доприносе", навео је Класић.