Генерал: САД не могу до војне победе у Авганистану

"То неће бити победа војним путем. То ће бити политичко решење. Моја процена је да и Талибани схватају да на воојном плану не могу да победе. Дакле, ако у једном тренутку схватите да не можете доћи до војне победе... људи се просто запитају зашто. Не морате нужно чекати на нас, али мислим да је сада време да се ради на политичком исходу овог сукоба", рекао је генерал Остин Милер у ексклузивном интервјуу за Ен-Би-Си Њуз (НБЦ Nеws).



Милер се обратио из генералштаба операције "Одлучна подршка" у Кабулу, а рекао је да је врло рано дошао до закључка да се према Талибанима мора применити офанзивни приступ."Размишљамо офанзивније и не чекамо да нас Талибани нападну. Такав став смо успоставили одмах. Морали смо због броја жртава", рекао је Милер.



Према последњим информацијама, влада Авганистана контролише или има утицај над само 55,5 одсто од 407 округа у земљи.То је, како наводи сајт "Милитари тајмс", најнижи ниво контроле откад ову статистику прати Специјални генерални инспектор за реконструкцију Авганистана (СИГАР), а број погинулих авганистанских војника од маја до октобра 2018. године је скоро на рекордном нивоу.



Мај је био најкрвавији месец, када је забележно 26 одсто од свих жртава током овог петомесечног периода.Иако су подаци углавном поверљиви, постоје информације да је само у августу и септембру погинуло је 1.000 припадника Авганистанских безбедносних снага.



Милер је, због тога, уклонио разне процедуре и дао војницима који саветују авганистанске снаге овлашћења да доносе одлуке и брзо се крећу када стање на бојишту то захтева, преноси НБЦ.У суштини, то дозвољава специјалним тимовима да се придруже поузданим огранцима авганистанских снага на одређеним подручјима и пруже им подршку у виду извиђања, артиљеријских или ваздушних напада, као и медицинске евакуације.



"Ништа од овога не долази без ризика. Консолидовање авганистанских снага за офанзиву је опасно. Имају жртава, али су оне много мање када нападну Талибане", рекао је Милер.Само у Кабулу је током 2018. године било 19 самоубилачких напада на високе званичнике, прича генерал, додајући да је авганистански огранак терористичке групе, тзв. Исламске државе, "ИС Хорасан" (ИСИС-К) одговоран и за нападе изван урбаних подручја.



"ИСИС-К је опасан. Имају спољне апсирације, различите способности и имају везе изван Авганистана", рекао је Милер.Према његовим речима борци тзв. ИСИС-К су "образованији" и покушавају да успоставе сопствену државу у Авганистану.Они су, каже генерал, углавном присутна на југу Авганистана, у провинцијама Нангар и Кунар, али покушавају да расту.



"Ал Каида је друга група коју блиско посматрамо. Још увек нису испали из игре и то не само да показује шта се дешава у Авганистану, већ шта се дешава изван Авганистана док они граде своје спољне везе", прича генерал за НБЦ.Без стабилности у Авганистану, терористичке групације као што су Ал Каида и ИСИС-К нападаће Американце и њихове савезнике и изван региона.



"Покушавам свима да упростим да је то оно због чега смо овде, да се ради о заштити грађана", рекао је он.Ипак, не осећа притисак из Вашингтона да покаже резултате."Осећам се примораним да припремим услове за политичко решење. Притисак постоји са тог становишта. Не желим да сви мисле да ће ово трајати довека", рекао је Милер.



На челу америчке интервенције у Авганистану је осам недеља, али је изненађен бројем талибанских бораца који су одлучили да "баце оружје" и причају о могућем решењу.Милер напомиње да је реалиста по питању помирења са Талибанима и да не жели да буде безразложно оптимистичан.



"Видим путање, неке од њих су ризичне. Рекао бих да сам више прагматичан него оптимистичан", додаје Милер.Он се нада да ће једног дана, када напусти Авганистан, та земља бити боље место него што је данас.



"Ово је мој последњи војни задатак у Авганистану. Не мислим да ће ме овде враћати. Када овај пут одем желео бих да видим мир и неки ниво јединства како напредујемо", прича генерал Милер.



Рат у Авганистану, односно америчка интервенција у тој земљи, почела је у октобру 2001. године након напада на куле "Близнакиње" у Њујорку 11. септембра те године.То је тренутно други по дужини рат који воде САД, након Вијетнамског.



У Авганистану је тренутно присутно око 13.000 страних војника.