Бугарска влада одобрила акциони план за увођење евра
СОФИЈА: Бугарска влада је одобрила данас акциони план за придруживање земље Европском механизму девизних курсева (ЕМР-2) и за приступање банкарској унији до јуна идуће године.
Бугарска је у јулу аплицирала за улазак у ЕРМ-2, тзв. "чекаоницу" и обавезни двогодишњи прелазни период за увођење евра, након што су министри финансија еврозоне и Европска централна банка (ЕЦБ) дали Софији "зелено светло".
Бугарска, чија је валута лев везана за евро путем валутног одбора (currеncy боард - аранжман с фиксним девизним курсом према валути која се сматра резервном), прва је земља која није чланица еврозоне, а која тражи да приступи банкарској унији, што ће омогућити ЕЦБ-у да надзире водеће бугарске зајмодавце, извештава Ројтерс.
Како би побољшала своје шансе, Софија прво мора унапреди свој макрофинансијски оквир, да ојача надзор небанкарског финансијског сектора, као што су пензиони фондови и осигуравајућа друштва, и да уложи веће напоре у борбу против прања новца.
Такође треба да побољша законски оквир који се односи на стечајни поступак након што размотри законску регулативу и припреми одговарајуће измене.
"Спровођење наведених мера ће обезбедирти усклађивање са prеthodno преузетим обавезама у областима политке које су од великог значаја за несметану транзицију у ЕРМ-2 и банкарску унију до јула 2019., а што ће резултирати увођењем евра", наводи се у саопштењу бугарске владе десног центра.
Очекује се да ЕЦБ спроведе проверу квалитета активе и стрес тестове у бугарским банкама пре него што одобри почетак процеса приступања који би могао да потраје годину дана, али и дуже, у зависности од напретка те црноморске земље.
С ниском инфлацијом, буџетским суфицитом и малим јавним дугом, Бугарска већ испуњава номиналне критеријуме за увођење јединствене европске валуте.
Међутим, њен бруто домаћи производ по становнику износи тек половину од просека ЕУ, а свеприсутна корупција и проблеми у неким од њених банака бацају сенку на бугарску кандидатуру за евро.
Четврта по величини бугарска банка је банкротирала 2014. године, а баш ове недеље ликвидација једне осигуравајуће компаније, чија је централа на Кипру, оставила је око 200.000 Бугара без аутомобилског осигурања, што је довело до оставке шефа тела за надзор над осигуравајућим друштавима, преноси Ројтерс.
