ТЕ­НИ­СКИ КЛУБ ОБЕ­ЛЕ­ЖИО 100 ГО­ДИ­НА ПО­СТО­ЈА­ЊА Пун век успе­ха пу­то­каз за бу­дућ­ност

Ни Дру­ги свет­ски рат ни­је за­у­ста­вио ТК Вој­во­ди­на, по­што је и та­да де­ло­вао, уз до­зво­лу оку­па­тор­ских вла­сти. По­сле пла­не­тар­ног су­ко­ба, име клу­ба се ме­ња, пр­во у Сло­га, по­том у Зве­зда, а он­да по­но­во у - Вој­во­ди­на. Био је то до­каз да је клуб ма­ло лу­тао, али, сход­но иза­зов­ним вре­ме­ни­ма, ипак је на кра­ју про­на­шао на­чин да се одр­жи.

Ка­да је реч о екип­ним так­ми­че­њи­ма, пр­во др­жав­но ју­ни­ор­ско пр­вен­ство за игра­че до 18 го­ди­на 1958. го­ди­не, осво­ји­ли су Ми­лен­ко Ха­бен­шус, Пе­тар Ми­шић, Вла­ди­мир Пут­ник, Ђор­ђе Ђу­кић, Га­ври­ло Га­ван­ски и Ми­тар Ба­бо­вић. Тих го­ди­на је ТК Вој­во­ди­на био ра­сард­ник нај­у­спе­шни­јих игра­чи­ца у Ју­го­сла­ви­ји, под на­зи­вом 5М (Ма­ја Ђу­кић, Ма­ри­ја­на Ма­те­јић, Ми­ла­на Ја­снић, Ма­ја Јан­ку­лов и Мир­ја­на Ја­ја­гин, ко­је су осво­ји­ле се­ни­ор­ско пр­вен­ство Ју­го­сла­ви­је. Сло­бо­дан Ми­ле­тић је до­шао до че­тврт­фи­на­ла ју­ни­ор­ског Вим­блдо­на, а исте го­ди­не је Ђор­ђе Ђу­кић по­стао пр­вак Евро­пе за игра­че до 14 го­ди­на. Овај клуб је и 1971. го­ди­не по­но­во осво­јио ју­ни­ор­ско пр­вен­ство Ју­го­сла­ви­је.

Што се ти­че по­је­ди­нач­не кон­ку­рен­ци­је, нај­бит­ни­је је на­по­ме­ну­ти да је пр­ве ко­ра­ке у ТК Вој­во­ди­на на­пра­ви­ла и Мо­ни­ка Се­леш, јед­на од нај­у­спе­шни­јих те­ни­сер­ки свих вре­ме­на и сва­ка­ко нај­бо­ља с ових про­сто­ра. Та­ко­ђе, Та­тја­на Јеч­ме­ни­ца би­ла је ме­ђу нај­за­па­же­ни­ји­ма, а са 15 го­ди­на је осво­ји­ла се­ни­ор­ско пр­вен­ство др­жа­ве у син­глу, ду­блу и микс ду­блу. Нај­бо­љи ранг на свет­ској ли­сти био јој је 73. ме­сто.

Дра­ган Ћи­рић и Би­ља­на Ве­се­ли­но­вић оста­ви­ли су ду­бок тре­нер­ски траг, пр­ви као се­лек­тор Фед куп ре­пре­зен­та­ци­је Ср­би­је и Цр­не Го­ре и тре­нер Та­тја­не Јеч­ме­ни­це, дру­га као се­лек­тор­ка Фед куп ре­пре­зен­та­ци­је Ср­би­је и тре­нер Аме­ли Мо­ре­змо, не­ка­да нај­бо­ље на све­ту. Јо­ван Са­вић био је је­дан од тре­не­ра Се­ре­не Ви­ли­јамс, што је врх ка­ри­је­ре. У са­да­шњем мо­мен­ту, нај­по­зна­ти­ји је Пе­тар По­по­вић, не­ка­да­шњи тре­нер Ан­дрее Пет­ко­вић, Фи­ли­па Кра­ји­но­ви­ћа и тре­нут­ни тре­нер Му­теа, а ту је и Бо­рис Бо­шња­ко­вић ду­го­го­ди­шњи тре­нер Деј­вис куп ре­пре­зен­та­ци­је Ср­би­је и тре­нер Но­ва­ка Ђо­ко­ви­ћа.

В. М. Пе­тро­вић