Вода у базену пресушује
Али, вода у базенима „пресушује”, метафорично речено.Упозоравају сви који имају некакве везе са ватерполом, а поготово прослављени ватерполисти, да је стање у клупском ватерполу да треба ставити прст на чело када је реч о будућности овог спорта. Држава јесте изградила базен у Врњачкој Бањи за потребе репрезентације, али ако се овако настави питање је ко ће и да ли ће неко ускочити у тај базен и тренирати.
Ватерполо клуб Партизан, институција овог спорта, не само у нашим, већ и у европским оквирима, седмоструки првак Европе, клуб који је темељ свих успеха ватерполо репрезентације, годинама се „дави” у немаштини, годинама одлазе стасали играчи, из године у годину прави се нови тим. Тренутно, Партизан наступа са најмлађим тимом у својој историји, а недавни (поновљени) проблеми са грејањем базена и „избеглиштво” црно-белих, опет су актуелизовали питање - куда иде наш клупски ватерполо.
- Проблеми су огромни и можда смо у најтежој ситуацији откако сам 2001. године први човек клуба. Донедавно, базен нам није затворен ниједан дан, ни током санкција, ни током бомбардовања. Али, наши проблеми почели су 2006, 2007. године када је почела економска криза, јер спорт не може да буде изузет од друштвеног миљеа, а Партизан од спорта - каже председник клуба Александар Шоштар.
- Погледајте овај податак - од 13 момака који су освојили олимпијско злато у Рио де Жанеиру, само један никада није играо у Партизану. Сви остали су писали историју Партизана, а један од њих - Никола Јакшић, који је у јануару напунио 20 година, и даље је члан Партизана (са, извесно, врло скорим одласком са Бањице).Да не помињемо млађе репрезентативне селекције...
- То је улога Партизана, али ја бих био пресрећан да имамо још неколико таквих центара, лакше је правити селекцију из шире базе. Уз Јакшића, који је будући бисер српског ватерпола, окосница репрезентације... ми данас у првом тиму Партизана имамо омладинце - Добожанова, Тохоља, Манојловића, Драшовића... Све су то играчи који ће сутра играти за А репрезентацију - каже Шоштар.
Одласци играча су неминовност (не само у ватерполу, нажалост).
- Није постојала могућност да их задржимо - немоћно констатује Шоштар, а кад се узме у обзир да ни вода у базену не може да се загреје, онда је јасно какво је стање.- Власништво над базеном правно није разрешено. Базен јесте народни објекат, па није ни било говора да га задржимо само за нас, а јесмо га одржавали. Када је требало да добијемо новчану помоћ - као други београдски клубови који добијају дотацију за трошкове тренинга - нисмо је добили јер имамо сопствени спортски објекат. А кад хоћемо нешто да радимо на базену, да организујемо неко јавно-приватно партнерство, то не може - јер базен није наш- истиче Шоштар.
Колико то новца треба Партизану да би „преживео”?
Ватерполо клубу Партизан, на овом нивоу, са играчима који обећавају, треба 300.000 до 350.000 евра годишње. То апсолутно покрива трошкове играча, тренера, такмичења, делегата, свега што је потребно једној екипи - одговорио је Шоштар.
С. Р.