АРГЕНТИНСКА КЊИЖЕВНИЦА О НОВАКУ "Што они више мрзе Ђоковића, ја га више волим"
Иако нема директне везе са тенисом, јер је успешна књижевница и једна од водећих фигура у хорор литератури последње деценије, Аргентинка Маријана Енрикез дала је једна интервју о "белом спорту" где се дотакла и Новака Ђоковића.
У овом интервјуу за магазин CLAY, Маријана истражује своју страст према тенису кроз критике и дубоке увиде, те покушава да објасни због чега људи имају ту неправедну мржњу према Србину.
- Ђоковић, долазећи из земље без тениске традиције, појављује се у време када већ постоји иконично ривалство. Тако постаје ова мржена фигура. То је тако чудна логика. Многи су почели да га не воле због целокупне ситуације око вакцина, али онда имате Александра Зверева, који је управо решио случај насиља у породици плаћањем новца, а нико ништа не каже.
Открила је и кад је почела да обожава Ђоковића.
- То је било када је победио на свом првом Аустралијан Опену 2008. године, јер је његова порука била веома јасна: „Више се не плашим ове двојице.“ Мислим да је то такође било повезано са тим одакле долази. Сада је то другачије, али тада је Србија била бомбардована и демонизована земља. Тениски клубови тамо нису били као швајцарски или шпански клубови. То је било нешто што вас је подстицало да желите да видите овог момка како побеђује, долазећи из ниских стартних позиција са тим духом аутсајдера. Зато ме изненађује што је он најомраженији играч на туру, јер обично симпатије иду према оном слабијем, али он то никада није имао. Нисам разумела зашто је публика била против њега, иако је био млад и симпатичан. Што су га више мрзели, то сам га више волела. 2008. сам рекла „он је мој играч“, а 2019. је био најемоционалнији тренутак, када је победио Федерера у финалу Вимблдона. То је било лудо, нарочито због тишине која је уследила након тога и менталне игре. Мислим да га је тада ментално сломио - рекла је Маријана и додала:
- Постоји много људи који су почели да га не воле због проблема са вакцином, али онда имате Александра Зверева, који је управо решио тужбу са новцем након што је био оптужен за насиље према својој бившој партнерки, и ништа се није десило. Наравно, он није број један нити нешто слично, али то је много озбиљнији проблем. Са спортског аспекта, мислим да су Јужноамериканци више пермисивни када је у питању коришћење интелигенције да би се победило. Ђоковић има те навике, као што су дужи одласци у WC или претварање да је повређен. То многе људе јако смета. Аргентина је земља Марадоне; Диего је давао голове руком и био је врло сналажљив у обмањивању својих ривала. Све јужноамеричке фудбалске екипе су такође стручњаци за губљење времена када има још само два минута до краја и воде. То јако смета Европљанима; они то сматрају на ивици варања, али то је део игре. Мислим да Ђоковић то не злоупотребљава, али за тенис и врло европску перспективу коју тенис сада има, то се види као лош манир. Лукавост није вољена; никада није била цењена.
Открила је да би волела да пише књигу о Новаку.
– Волела бих да знам српски да бих то урадила, али лако бих написала биографију Ђоковића. Проблем је језичка баријера коју је важно прећи због огромне количине материјала који сигурно постоји на српском језику. Волела бих то да урадим. Требало би ми српски историчар и неко ко зна много о тенису. Ако је то Горан Иванишевић, тим боље.
Dnevnik.rs/sport.alo.rs
