СЕЛЕКТОРИ ШАХОВСКИХ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА СРБИЈЕ ЗА „ДНЕВНИК” О ОЛИМПИЈАДИ: Слатко горак укус успеха

Шахисти Србије су, након освајања титуле европског шампиона, постигли још један сензационалан успех. Изабраници интермајстора Миодрага Перуновића су на 45. Олимпијади у Будимпешти поделили друго место, али су због додатних критеријума такмичење завршили на петој позицији.

Доказ да титула првака Старог континента није случајна је потврђена и овим резултатом, јер је Србија најбоље пласирана европска селекција. Женска репрезентација је приказала завидну борбеност, али је у неколико ситуација недостајало и заслужене среће, па су девојке освојиле 25. место. 

У мушкој репрезентацији владала је добра и позитивна атмосфера и ту енергију су пренели на таблу. Сјајном тимском игром Србија је рушила репрезентације слабије по рејтингу, Гватемалу, Естонију, Швајцарску, Бразил, Чиле и Кубу, као и најјаче европске силе Холандију и Украјину. Такође, сјајан резултат је и реми са домаћом селекцијом Мађарске. Једине поразе наши момци су доживели од страшне Индије, која се „прошетала“ до златне медаље, као и од браниоца титуле Узбекистана, где је фалило и зрно среће.

Момци су испоштовали све што смо се договорили. Здравствени картон је био одличан. Није било никаквих проблема. Нажалост, штета што нисмо дошли и до медаље (Миодраг Перуновић)

Поред тимског, наши момци су оставили фантастичан појединачни утисак, што је награђено и појединачном бронзом велемајстора Велимира Ивића на петој табли. Најмлађи члан репрезентације је поражен само од чувеног Индијца Видита. 

Наша прва табла, велемајстор Александар Предке се равноправно носио са најбољим играчима данашњице, доживевши поразе само од изазивача за титулу првака света Гукеша, и младе супер звезде из Узбекистана Абдусаторова. Велемајстор Алексеј Сарана је паузирао једно коло, а одиграо је без пораза. Посебно ће се памтити његова победа у последњем колу против легендарног Васила Иванчука! 

Шампион Србије велемајстор Александар Инђић је доживео пораз само од Арјуна Еригаисија. Још једном је показао да се Србија апсолутно може ослонити на њега. Најискуснији члан тима, велемајстор Роберт Маркуш је дизао форму у току турнира, што је кулминирало победом против Антона Коробова.

– Атмосфера међу нама је сјајна, и то се пренело на саму игру – рекао је за „Дневник“ Миодраг Перуновић. – Момци су испоштовали све што смо се договорили. Здравствени картон је био одличан. Није било никаквих проблема. Нажалост, штета што нисмо дошли и до медаље. То би био незапамћени успех. Међутим, потврдили смо титулу првака Европе. 

Он је нагласио да су у савременом шаху важне и ментална и физичка кондиција, јер се шах све више своди на рачун и на теорију отварања, на чему додатно треба радити. 

– Репрезентативци треба да играју најбоље светске турнире, у чему имају апсолутно подршку Шаховског савеза Србије. То је добра ствар – додао је Перуновић. 

Женска репрезентација, чији тренер је интермајстор Зоран Арсовић, је дала све од себе, али се чини да је у неким важним мечевима недостајало и среће. Упада у очи да су све репрезентативке играле по принципу топло-хладно, и да су све такмичење завршиле са већим или мањим минусом у рејтингу. 

Лидер тима, интермајстор Теодора Ињац је такмичење почела од 2. кола, када је доживела изненађујући пораз, међутим, брзо се опоравила, и од тада је доживела само неуспех против најбоље шахисткиње браниоца трофеја Украјине, Јулије Осмак. Женски велемајстор из Апатина Марина Гајчин је дебитовала на другој табли, и почела је одлично. У првих осам партија је поражена само од чувене Ане Ушенине. Нажалост, финиш није био тако добар, па је доживела два пораза у последња два кола. 

Девојке су показале велику жељу и борбеност, али некада је потребно и среће (Алиса Марић)

Женски интермајстор Адела Великић је, такође, почела фуриозно и везала три победе, да би затим нанизала три пораза. Срећом, на крају је дошла до два важне тријумфа, нарочито оног против Естоније. Женски велемајстор Тијана Мандура је имала по три победе и ремија, али и два пораза. 

Као резерва, женски велемајстор Јована Ерић је дуго одличном игром вукла репрезентацију напред, и била и у конкуренцији за појединачну медаљу, све до 7. кола, када је неочекивано изгубила. Ипак, да је врхунски тимски играч, Јована је показала против Узбекистана, када је сатима покушавала да извуче веома компликовану позицију.

– Девојке су показале велику жељу и борбеност, али некада је потребно и среће – истакла је за „Дневник“ селекторка репрезентације интермајстор Алиса Марић. – Често су остајале и скоро последње у сали. У неким кључним тренуцима нам је падала концентрација, па се чини да је недостајало и мало шаховске кондиције. 

Она се осврнула на један од најважнијих мечева, против Аргентине, јер да су наше репрезентативке успеле да је савладају, могле су да заврше и међу 12 најбољих. 

– Да смо ту победили сада бисмо другачије причали. Нисмо очекивали пораз. Адела је играла одлично и победила, али је ситуација на остале три табле била уједначена, али компликована. И, ето, тас је превагнуо на страну противника. Дешава се – додала је Алиса Марић. 

Стефан Костић