Ин мемориам: СТАНИСЛАВ КЛИШАНИЋ – Дека (1941 – 2023)
НОВИ САД: У недељу 6. августа, поле дужег боловања преминуо је Станислав Клишанић – Дека, оснивач и власник женског шаховског клуба „Даме” из Новог Сада.
Станко, или Дека, како су га шаховски пријатељи звали, рођен је у Беочину 20. новембра 1941. године у бројној и познатој беочинској породици. Тешко ратно детињство и основно школовање провео је у родном месту, а затим је образовање наставио у Новом Саду. По занимању је био трговац.
Стицајем околности, по пензионисању пре 16 година, упознао се са људима из шаха. Наиме, унука Станислава се заинтересовала за шах, па ју је деда Станко учланио у шаховску школу „Промоција” и редовно је доводио у просторије Новосадског шаховског клуба. Вредан и иницијативан, какав је био, чим је стекао основне информације о раду шаховске организације и желећи да помогне шаховски развој своје унуке, решио је да се активно укључи у систем. Основао је 2011. године женски шаховски клуб „Даме”. За врло кратко време нови клуб са афирмисао и прочуо у шаховском свету града, покрајине и целе Србије.
Клуб се превасходно бавио промоцијом женског и дечјег шаха, путем организације разних такмичења, но често су организоване и друге манифестације, неке у сарадњи са издавачком кућом „Прометеј”. Током десетогодишњег рада (клуб је престао са активним радом током пандемије) просторије ЖШК „Даме” су посетиле многе значајне личности из света шаха, књижевности, музике, науке... Кирсан Иљумжинов дугогодишњи председник светске шаховске федерације, Алиса Марић, једна од најбољих шахисткиња света, која је постала и почасни члан клуба, академик Василије Крестић, легендарни Раша Попов, неколико наших и страних велемајстора и многи други.
У клубу су стасали и афирмисали се, данас већ познати млади шахисти, Андреј Љепић, Ања Јовановић, Миа Мићин, Лазар Давидов и други. Нарочито је за похвалу Декина сарадња са Дечјим селом из Сремске Каменице. Годинама је заинтересоване питомце те установе доводио у своје просторије и, уз помоћ ангажованог шаховског тренера, учио их тајнама шаховске игре.
Клуб је радио свакодневно, од ујутро до увече и Станко је био домаћин свим добронамерним љубитељима шаха и својим ранијим и новим пријатељима. Иако је дуго година боловао од дијабетеса и био практично полуслеп, за дивљење је била његова неисцрпна енергија и воља за новим изазовима.
Припремио: Стефан Костић
