In memoriam: Ананије Аца Стојковић (1940 – 2022)
У 81. години престало је да куца срце Ананија Аце Стојковића, као каснија последица прележаног вируса короне.
Аца је основна начела шаха, уз срицање слова из „Политике“, научио у Општој болници за одрасле у Рисну, где се од седме до десете године лечио од последица пада са коња. Пошто је био даровит, отац га је 1953. из Мартинића (општина Даниловград) послао код тетака у Сенту, где је завршио више разреде основне школе и гимназију. Тамо почиње активно да игра шах.
Године 1958. делио је прво место на Омладинском првенству Војводине. Почео је 1960. да студира право у Београду, али безуспешно. Од 1964. по запослењу у Новом Саду у грађевинској фирми “Бетон“ , члан је екипе ШК „Партизан“ са Телепа, другог по јачини клуба у граду шездесетих година. Био је мајсторски кандидат који тежи комбинаторној игри.
Од 1965. до 1975. радио је као хонорарни дописник „Политике“ за шаховска збивања. С обзиром на квалитетно извештавање са 30. шампионата Југославије 1975. у Новом Саду, постаје стални сарадник „Политике“. У спортској редакцији Радио Новог Сада био је од запослења 1976. до пензионисања 2002. године. Као уредник и/или водитељ емисије „Спорт и разонода“ учествовао је у око хиљаду остварења.
Интервјуисао је девет светских првака, од Евеа до Каспарова, друговао са Мишом Таљем у Новом Саду и широм Војводине. Интервјуисао је светске првакиње Нону Гаприндашвили, Мају Чибурдиназе, Јудит Полгар и друге наше и иностране шахисткиње и шахисте, као и три председника ФИДЕ, Евеа, Олафсона и Кампоманеса. Извештавао је са шаховских Олимпијада у Солуну и Новом Саду, и са више од 20 шампионата Југославије. Описивао је догађаје, слао партије, коментаре, разговарао са учесницима. Популарисао је шах и витешку борбу на сваком кораку. Доследно се придржавао, последњих година нарушеног, шаховског начела: „Генс уна сумус“, односно „Један смо род“.
Од 2011. до 2016. године као стандардни члан геронтолошке екипе „Прва Војвођанска бригада“ успешно је учествовао на градским и државним првенствима. Допринео је да се 2012. и 2013. освоји прво, а 2015. треће место у Србији.
Драги Ацо, за пријатељство, за све учињено, поготово за шах, нека ти је хвала и слава.