Рукометаши Војводине навикли на пехаре

Фото: РК Војводина

Сценарио у који су највише наде полагали играчи и стручни штаб Војводине се обистинио, црвено бели су можда у никад неизвеснијој у завршници рукометног првенства Србије освојили шампионску титулу.

Новосађанима, који су били на другој позицији на табели, била је потребна победа над Партизаном на Сланој бари, а у исто време Металопластика је морала решити меч са водећим Железничаром у своју корист у Шапцу.

Нишлије су себе већ виделе са дуплом круном ове сезоне, а Војводина се више базирала на чувању друге позиције која води у Сеха лигу. Као и увек екипа Бориса Ројевића, без обзира на све проблеме кроз које је пролазила, изашла је на терен с циљем да победи, што јој је и пошло за руком. С обзиром на то да је Железничар изгубио у Шапцу, а Новосађани славили против црно–белих, пехар није ни одлазио из Српске Атине. Уручен је шести пут заредом рукометашима Војводине.

„Наш клуб је навикао да осваја титуле, али ова је некако најдража, јер смо у плеј–оф ушли као тотални аутсајдери, али на крају смо показали да ипак знамо да играмо рукомет. Имали смо, наравно и срећу и десио се најневероватнији сценарио, али то је спорт“, изјавио је капитен Војводине Вукашин Стојановић.

Имали су Новосађани на полувремену лепо вођство од четири гола, али се ипак ушло у неизвесну завршницу.

„Већ дуже време имамо осцилације у игри. Таман направимо разлику и уместо да дамо још гол, два и завршимо посао, ми, такорећи, вратимо противника у живот. Најбитније је да смо победили и освојили титулу“, рекао је Стојановић.

Спикер у хали Слана бара пред крај дуела објавио је да је меч у Шапцу завршен и да је Металопластика победила, што је значило да победник у Новом Саду узима титулу.

„Мени је било лакше када сам сазнао ту информацију, али можда је и то био мали додатни притисак на оне који су били на терену. Сви смо дали све од себе, имали смо толико проблема са повредама, неколико играча је дошло из кревета само да одигра овај важан меч, који је по мени одлучио наш голман Светислав Веркић. Као и у већини утакмица и сада је био тас који је превагнуо у нашу корист“, истакао је Стојановић.

Борис Ројевић је крајем марта преузео клупу Војводине. Успео је да одради велики посао.

„Ово је заиста рукометна бајка. Ми најбоље знамо шта нам се све дешавало унутар клуба, неки играчи нису тренирали ове седмице, неки су играли са напуклим лигаментима и тако даље. Ови момци заслужују све похвале и мислим да смо награђени за труд. Можете мислити колико сам срећан, са 38 година, у првој сезони и у два месеца дошао сам до титуле. Надао сам се овоме. Рекао сам на почетку да ћу у плеј–офу имати 16 ратника и то се и показало. Изјавио сам и да ћемо како време буде одмицало играти много боље и тако је било, од чевртог кола смо подигли ниво игре“, прокоментарисао је шеф стручног штаба Борис Ројевић.

Новосађани су имали и доста среће.

„Знао сам да Металопластика може да победи Железничар, јер знам колико је тешко тријумфовати у Шапцу, који је врућ терен, тако да нисам изненађен исходом тог меча“, рекао је Ројевић.

Војводина опет има прилику да игра Сеха лигу, која према његовим речима и није добра за клуб.

„Сеха може много да донесе, али мислим да више односи. Друге екипе имају 10 пута веће buyеtе од нас и како да убедите играча да то што раде на тренинзима раде добро, када то не може да прође на утакмици код неких бољих тимова. Како да убедим играче у добар рад када стално губе са 10 разлике. А то је реалност. Моје мишљење је да можда Сеха није добра за нас.“

К. Бугарски