МАЛИ РУКОМЕТАШИ ХАЈДУКА из Бешке НАЈУСПЕШНИЈИ У СРБИЈИ у последње три године
НОВИ САД: Ако кажемо да је рукомет спорт малих средина нећемо открити ништа ново. То је неписано правило које важи широм Старог континента, па самим тим и код нас. Управо мала места била су и биће рудник за стварање будућих рукометних звезда и окоснице репрезентативних селекција, чији клубови који имају душу, а деци се посвећује максимална пажња. Једна од таквих средина је и Бешка.
По повратку из иностранства, Дарко Тривковић је пре пет година, на наговор пријатеља Драгана Миловца (председник), Срђана Сремчевића и Данијела Тривковића, реактивирао локални клуб Хајдук и удахнуо му нови живот, кренувши да окупљају децу различитих узраста. Њих четворица имала су велику подршку председника Општине Инђија Владимира Гака и привредника Влада Бобара.
Преданим и пожртвованим радом, као и знањем стицаним годинама како у земљи тако и у иностранству, Дарко је успео да, уз помоћ невероватне енергије, оствари запажен успех, где се већ на првим турнирима на малишанима из Бечке видео рукопис младог и амбициозног тренера. Већ после годину дана, Даркова дружина успела је да се са три категорије пласира у Суперлигу Војводине, из које су М12, као прваци, и М14, као трећепласирани, стигли до државног првенства и заузели друго, односно треће место у Србији.
Следеће сезоне (2021/22) М12 и М14 били су прваци Војводине, док је генерација М16 била трећа у Покрајини. На државном првенству М14 и М16 освојили су бронзане медаље. Игре младих Бешчана запазили су тренери млађих селекција, па је неколико њих представљало Војводину и Србију на репрезентативним акцијама. На готово свим турнирима у региону учествовали су у расподели медаља, где су посебно поносни на прва два места у Смедереву и Зеници.
Занимљиво је то да су чек четири играча позвана у селекцију Србије М14, а двојица у М12 Војводине. Редове актуелног српског шампиона Војводуну попунила су три члана Хајдука, а један је обукао дрес Металопластике.
И Дарко Тривковић је одмах добио позив да буде селектор М14 Војводине и помоћник у Србији.
– После првих анимација у школи, од 400 ученика њих 70 се појавило на тренингу. Сада тренира 65 дечака, код којих сам препознао да су жељни спорта и да у њему успеју. Иначе, хтео сам врло брзо да одустанем, јер су услови били очајни. Тренирали смо већим делом сезоне на кошаркашком терену... Смогао сам снаге, малтене сам за три месеца направио клуб вредан поштовања, али само захваљујући максималној посвећености и уз пуно одрицања, како мене тако и деце. Имали смо велику вољу и жељу да будемо јачи од изузетно тешких услова за рад. То нас је вукло да тренирамо још боље и да покажемо да спортска дворана није пресудна – истакао је Тривковић.
Управо успеси ових малишана потакли су општинске челнике да почну да граде спортску халу у Бешки. Уз то, у клубу су још амбициознији.
– У плану је да оснујемо прву екипу, коју ће да попуне ови дечаци који прерастају млађе категорије. Ту ће да се усавршавају, развијају и остварују добре резултате у сениорској конкуренцији. Наравно, ти планови су везани за брзином изградње хале. Очекујемо да ће то да се догоди у наредне две године – рекао је Дарко Тривковић, који је истакао важне улоге у функционисању клуба, и то председника Драгана Миловца,тренера голмана Саше Вујића, помоћног тренера Данијела Тривковића и кондиционог тренера Вање Месароша.
Ј. Галић