Разија Мујановић: Барселона остала недосањан сан

исписивали неке од најлепших страница њеног постојања. Издвојити некога посебно, када је спорт у питању, није лако, а ни поштено, јер било је у СФРЈ толико великана да би чак и њихово пуко набрајање захтевало велики новински простор. Ипак, међу онима који су сигурно заслужили место међу легендама нашло би се простора за кошаркашицу Разију Разу Мујановић, препознатљиву по екстремној висини (202 цм) и једну од стубова нашег женског баскета крајем осамдесетих и током деведесетих година прошлог века. Уз то, чак четири пута проглашавана је за најбољу кошаркашицу Старог континента, а исто толико пута освајала је и титулу клупског првака Европе (1989, 1992, 1994. и 1995. године).

* Путем Фејсбука ових дана ступили смо у контакт с Разом, која је радо пристала да одговори на питања која јој је „Дневник” поставио.

- Данас с мужем живим у Сарајеву и још од престанка активног играња потпуно сам изван спорта - рекла је Мујановићева. - Немам деце, живим сасвим обичан, породични живот, али пратим збивања на кошаркашкој сцени БиХ, земаља у региону, самим тим и Србије и шире.

* С Јединство Аидом из Тузле сте, 1989. године, први пут освојили победнички пехар Евролиге. Тада је на клупи седео ваш кошаркашки отац Михајло Мики Вуковић, а уз вас су играле Мара Лакић, Зорица Драгићевић, Стојанка Дошић, Јадранка Савић, Наида Хот, Смиља Рађеновић, Илвана Звиздић...

- Била је то сјајна екипа, а с већином играчица и дан-данас остала сам у контакту. Сваке године, 23. марта, обележавамо годишњицу од освајања европске титуле и то је увек прилика да се сретнемо и испричамо. Нажалост, данас је квалитет женска кошарка у региону лошија него што је то био у време СФРЈ, а посебно се то односи на БиХ, јер у овде сада раде нестручни људи, што се неминовно одразило и на квалитет.

* Ипак, Србија је прошле године, под вођством селекторке Марине Маљковић, освојила титулу првака Европе?

- Јесте и заслужено је стигла до те титуле. Марина је екипу припремала као што је то радио и њен отац Божа. Из сваке играчице је извукла максимум и то је, на крају, резултирало шампионском титулом.

* У дрес репрезентације Југославије освајали сте сребрне медаље на ОИ у Сеулу, 1988. године, као и на Светском првенству у Малезији, 1990. године. Како данас гледате на те, без сумње, сјајне резултате?

- У Сеулу смо биле јако младе и само због тога нисмо у финалу Олимпијских игара могле да се равноправније носимо с Американкама. Да је СФРЈ опстала, односно да се није распала, мислим да бисмо на ОИ у Барселони 1992. године највероватније биле првакиње, јер смо тада већ постале зреле и искусне кошаркашице. Али, остао је то само недосањан сан за све нас...

* Играли сте у великом броју клубова, чак и у екипи Детроита у ВНБА лиги, одржавате ли и данас контакте с људима из тих екипа и да ли долазите у Србију?

- Наравно да одржавам контакте и то с многим људима из екипа чији сам дрес носила. Лепа су то пријатељства и настојим да их сачувам од заборава. Пре неколико месеци била сам у Србији, прецизније у Београду, тако да сам солидно упућена у збивања у српској женској кошарци - рекла је  Разија Мујановић.

А. Предојевић

Из биографије

Каријера Разије Мујановић (рођена 15. априла 1967. године) трајала је од 1982. до 2010, дакле пуних 28 година. Првих осам година провела је у Тузли, а после освајања титуле првака Европе с овом екипом, наступала је за Бари, Дорну, Комо, Микрокамп, Детроит, Вићенцу, Месину, Квакер, Виго, Шопрон, Барселону, Кроацију, Хондабрију, Селту и Рагусу, да би каријеру окончала тамо где ју је и почела - у тузланском Јединству.

Највеће успехе у репрезентативној каријери Раза је остварила у дресу селекције Југославије, с којом је освајала сребрне медаље на ОИ у Сеулу (1988.), СП у Куала Лумпуру (1990) и на ЕП у Тел Авиву (1991).