ПРАВДА УВЕК ПОБЕЂУЈЕ: Два хероја са параолимпијаде стижу у Ужице
Ужице – Српски параолимпијци Небојша Ђурић ком је враћена сребрна медаља у бацању кугле и његов тренер Милош Зарић данас стижу у своје родно Ужице и то као прави хероји, који су понос свог града.
О њима је претходних дана, због неправде која је учињена причао читав регион, али и свет.
Милош је и сам освајао медаље на параолимпијади и зна колико све то значи једном спортисти, нарочито ако се осим са конкуренцијом бори и са инвалидитетом.
Пре скоро 20 година доживео је саобраћајну несрећу после које је, због тешке повреде кичме, остао инвалид, међутим он је након тога постао – победник, светски и европски шампион.
- Одустајање никад није опција. Шта ми се све дешавало, ово као да ми је шести живот. Сам Бог ме ипак чува, јер желим да живим, да се борим и тренирам још јаче и интензивније, сада да тренирам и друге, прича Милош за РИНУ.
Његова воља тврђа је од кугле и копља са којима је низао успехе. Све медаље сковане су инатом и надљудским напорима, да докаже животу да нема непремостивих препрека. Када је пре 15 година одлучио да тренира атлетику није било лако, али није одустајао.
- Мени је било много теже него другима, другачији су били услови. Ја када сам почео пре више од десет година , био сам једини у западној Србији који је тренирао атлетику. Отишао сам у Београд код друга Драженка Митровића и он ми је дао једно копље, један диск и једну куглу. Тако сам почео, и тако сам тренирао годинама. Буквално сам скупљао људе на улици ко ће да ми помогне, да ми додаје копље, диск, куглу. Али, то се све превазиђе када желите да остварите неки циљ", прича ужички шампион.
Овај Ужичанин након што је постао инвалид у спорту је пронашао свој спас и наду за боље сутра. Оженио се и живи као сав обичан свет.
- Ујутру устанем у осам сати, седнем на колица и не стајем до поноћи кад легнем. Тренирам, пуно путујем и трудим се да људима који имају проблем као ја покажем да је све могуће и да живот не престаје ако останете ускраћени за било шта”, изјавио је успешни спортиста и тренер.
Милош је оформио и Атлетски клуб „Пора“, који је један од најтрофејнијих у западној Србији и познат је по томе што успева да мотивише особе са инвалидитетом да се укључе у спорт.
