Браћа Феђа и Реља Кузман нове наде српског мото-кроса
Није ни мало једноставно када, уместо асфалтним друмом, мотором управљате по прашњавој, а често и врло блатњавој стази и трудите се да, осим тешких услова, победите и ривале.
Е, с таквим условима срећу се такмичари у захтевном мото-спорту, дисциплини у којој се надмећу и талентована браћа Феђа и Реља Кузман из Новог Сада. Старији Феђа има 13 година и вози у класи МХ 85, у којој је ове године био трећепласирани.
„Почео сам да возим мото-крос пре две године. Прво сам возио класу МХ 65 и био сам трећи у шампионату. Онда сам прешао у већу класу МХ 85 у којој сам на првенству Војводине био други, а на првенству Србије освојио сам треће место. Наиме, на једној од трка за шампионат Србије, сударио сам се с једним од такмичара и том приликом ми се искривио диск на мотору. У наредне две трке ми није радила предња кочница, возио сам без ње, али сам успео да будем други. У последњој трци, воженој у Бачкој Топлоли, сам био трећи. Имао сам повреду левог колена, јер ми је напукла хрскавица“, рекао је Феђа.
Млађи Реља, који има само 11 година, почео је да вози ове сезоне и то тако што је гледао старијег брата и одлучио да се и сам опроба на стази. Отац Вања и мајка Весна највећа су, како финансијска, тако и морална подршка синовима. У шампионату Србије је вожено је 12 трка, од тога је Реља победио у 10, а у две је био други.
„Иза мене је доста тешка сезона, јер сам тек ове године почео да возим. Тата ми је много помогао и тренирао сам с њим. На првој трци коју сам возио у животу, био сам трећи. Био сам и првак Војводине, а онда је почело и првенство Србије и ту ми је било много теже. Борио сам се током читаве сезоне с Алексом Милосављевићем. Он је искуснији од мене и дуже тренира, али сам ја ипак успевао да га на свакој трци обиђем. Једно време смо током шампионата били изједначени, да би, када је дошла трка у Чачку, на његовој стази успео да га обиђем у обе трке и стекнем осам бодова предности. Задржао сам је до краја и освојио наслов“, објаснио је Реља.
По завршетку надметања у нашем првенству, браћа су наставила да возе у Отвореном првентву Словеније и Хрватске, као и у Европском шампионату. На питање колико су те трке јаче и захтевније, обојица одговарају да су много озбиљније.
Рад са “Летећим Загорцем”
Реља и Феђа Кузман овог лета су била код чувеног тренера Ненада Шипека. Он је најуспешнији и најтрофејнији возач мото-кроса у Хрватској, а има надимак “Летећи Загорац”.
„Фантастичан је човек и стручњак. Док су били код њега, водио их је и на стазе у Словенији и Хрватској, које су су много озбиљније и захтевније. Вратили су се другачији. Много су научили, били су сигурнији, прецизнији и бржи“, нагласила је мама Весна Кузман.
„Возио сам Европско првенство и када сам био у класи МХ 65 и добро ми је ишло, а наставио сам да возим и када сам прешао у већу класу. Много су озбиљнији возачи у овом такмичењу и стазе су другачије и теже. Различити су и услови, негде је песак, негде глина, негде земља... Важно ми је то што много могу да научим кроз ове трке, као и кроз оне које возим у Отвореном првенству Словеније и Хрватске – рекао је Феђа, а млађи Реља се сложио са братом. и додао:
“За разлику од нашег шампионата где возе само домаћи такмичари, на овим тркама возе такмичари из целе Европе. Они су много бољи и имају боље услове од нас.”
Браћа возе за клуб МК Ере из Ариља, који је иначе шампион Србије у екипној конкуренцији. Клуб је прво изашао у сусрет Феђи и дао му мотор док је возио у МХ 65 класи, а када је прешао у већу класу, клуб је мотор на коришћење дао Рељи. На овом гесту талентовани возачи, али и упорни и вредни родитељи, неизмерно су захвални клубу, јер је овај спорт веома скуп.
И Феђа и Реља ће и следеће сезоне возити у истим класама. Феђа би волео у будућности да буде европски првак, а његов млађи брат Реља машта да једног дана постане - светски шампион. Подсећа ли вас ова Рељина изјава на оно што је рекао Новак Ђоковић, пре двадесетак година?
Но, оставимо да време и искуство учине своје и да верујмо да ће ова талентована и вредна браћа успети да уз помоћ родитеља остваре своје снове.
Г. Маленовић