Иван Миљковић: Свака земља доносиће сопствене одлуке о првенству

На клупском и репрезентативном плану, мало је тога што није освојио, а његове игре још се препричавају у одбојкашким круговима. Посвећеност и врхунски рад су нешто што је обележило каријеру нашег златног олимпијца из Сиднеја, која ће заувек бити једна од звезда водиља нашег спорта уопште. Играо је у најјачим лигама и у најквалитетнијим клубовима, освајао Лигу шампиона, Куп ЦЕВ-а и Čеlеny куп, а домаће и индивидуалне трофеја тешко је и избројати. У свим успесима екипа за које је наступао, пословично је био најбољи, као коректор светског гласа и педигреа.

Специјално за “Дневник”, Иван Миљковић дотакао се веома занимљивих тема и одговорио на питања која се тренутно постављају у оквирима европске и светске одбојке.

Каква је ситуација у Швајцарској у погледу корона вируса, има ли мера и како људи реагују на све што се дешава?

- По званичним подацима, број заражених се сваки дан повећава. Наравно, све зависи од количине тестова који се ураде. Овде је урађено преко 120.000 тестова, па је можда и број инфицираних доста велики, пошто је Швајцарска сврстана у сам врх земаља Европе по регистрованим случајевима заразе. Конкретно, у Цириху неке ригорозне мере нису уведене и, по обавештењима, неће их ни бити више од ових које су на снази. Једино супермаркети и апотеке раде, нема окупљања више од пет особа и препоруке су највише везане за самосвест и самоконтролу сваког појединца. Дозвољен је излазак напоље, али велика већина људи то користи само за најосновније потребе, да оду у набавку или до лекара.

Какав је ваш став у односу на праксу појединих земаља да прекину одбојкашка такмичења и да прогласе шампионе на основу тренутног стања, када се зна да су многа такмичења била пред завршним доигравањима?

- У многим земљама Европе, шампионати су или суспендовани, или прекинути. Има земаља које су прогласиле прваке на основу распореда на табели, а има оних где нису додељени пехари намењени најбољима, свака држава је то појединачно одредила. Ситуација је специфична, стога и сама спортска дешавања не могу да буду имуна на укупна збивања. Мислим да свака земља треба да одлучи на основу неких својих параметара, а европска и светска федерација би можда требале да дају препоруке, јер од националних првенства зависе и интернационални купови и њихов завршетак, односно играње следеће сезоне

У Лиги шампиона, у обе конкуренције, добили смо неке учеснике полуфинала, али нису одигране све утакмице четвртфинала. Шта мислите да ли ће се то десити?

- Лига шампиона је, у обе конкуренције, на различитим нивоима заустављена. Пошто се ради о интернационалном такмичењу, питање је када ће ситуација почети да се стабилизује, надамо се што пре, а онда и како ће се одвијати у различитим земљама и како ће и које екипе бити у стању да се врате у тренинге, а после и у ритам утакмица. Требало би да све екипе буду на неком приближном нивоу и у истим условима, ако уопште дође до наставка. За самог спортисту који је након шест или седам месеци такмичења суочен с неколико недеља карантина и некаквих кућних вежби, из искуства знам да је потребно доста времена за повратак у физичку кондицију, а камо ли на неку игру с лоптом.

Колико ће одлагање Олимпијских игара пореметити планове клубова, играча и играчица?

- Следеће године ће све бити релативно исто, једино што ће за сва такмичења спортисти бити годину дана старији. То ће сигурно итицати на многе личне планове и многе каријере које су усмераване у неком правцу, имајући 2020. годину као референтну. Сада, пошто је МОК одредио датум одржавања Олимпијских игара, мислим да ће и остале светске и европске федерације успети да уклопе своје календаре. Наравно, такмичења ће бити одређена по некој хијерархији и по календарима као и увек, где ће, например, такмичења ФИВБ имати предност у односу на она у конфедерацијама.

Колико ће садашња ситуација уназадити одбојку и спорт генерално: готово сви играчи су ван правог погона и колико ће времена бити потребно да се ситуација стабилизује и врати на такмичарски ниво?

- Уназадити нас можда неће превише, али ће сигурно успорити неке планове и неке идеје за развој који су постојали за будућност. Као прво, ту видим интерес клубова да и следеће године улажу. Нажалост, опште је познато да у одбојци доста клубова зависи од помоћи државе и државних фирми и спонзора, а у ситуацији где држава има озбиљнијих ствари којима мора да се посвети, мислим да ће клубови бити приморани или да драстично смање buyеtе, или да се комплетно преоријентишу на рад с млађим категоријама и играчима из сопственог погона.

Шта очекујете да ће се десити с професионалним клубовима, јер смо сведоци да се последњих дана прича о великим финансијским губицима, као и о смањењу плата играчима и људима из клубова?

- Одбојка званично није професионални спорт, иако по многим параметрима ту припада. Не можемо реално да поредимо остале професионалне тимске спортове и одбојку, јер је разлика огромна, изузев једно петнаестак мушких и женских клубова у Европи. Ти клубови ће сигурно смањити, како важеће уговоре, тако и уговоре у будућности. Остале екипе су, нажалост, на много нижем нивоу и плашим се да код њих неће бити смањења, већ ће доћи до самог гашења, ако немају своју школу и могућност да наставе с доста нижим трошковима од садашњих - нагласио је Иван Миљковић.

Да ли је довољно добар систем финансирања и функционисања клубова када се, ево после месец дана паузе, прича о потенцијалним банкротима великих колектива? 

- Изгледа да је систем добар, чим имамо мали број клубова који се жале. Докле год одбојкашки клубови зависе само и искључиво од државног новца и помоћи државних компанија, не можемо да говоримо о неком плану промене и структури клупских buyеta. Јесте да у овом тренутку клубови немају обавезе путовања и утакмица, али док лига и клубови не прогласе крај шампионата, играчи су под обавезом и уговором који им и даље траје. С друге стране, веома велики број спонзора у неким јачим лигама је, због ситуације и несигурности, престао да уплаћује договорена средства клубовима, тако да у будућности видим доста проблема, када ће клубови морати да плаћају обавезе из ове сезоне. Што се тиче клубова који играју у интернационалним такмичењима, нажалост, сви они који нису дошли до четвртфинала ће, као и prеthodnoh година, бити у великим трошковима. Екипе које су можда планирале да дођу до самог краја ових турнира и рачунале на неки додатни приход, остаће ускраћене за то. Као и сваке године, клубови ће остати усамљени и остављени да се боре само за своју будућност – закључио је  Миљковић.

        Марко Ристић