Александар Атанасијевић о тренутној ситуацији у Италији: Као да је полицијски час, панике нема

Спортски догађаји одавно су стопирани и прва најава је да ће такво стање остати до 3. априла, када би могло нешто више да се зна каква судбина очекује спортисте.

Позвали смо нашег одбојкашког репрезентативца Александра Атанасијевића, играча Перуђе, и затекли га у колима, на путу кући из продавнице.

- Све је празно, не знам да ли сам видео пет аутомобила успут, а пешака нема нигде. Надам се само да ме неће зауставити патрола, има их на сваком кораку – почео је причу Атанасијевић. – Имам дозволу клуба да могу да се крећем по граду, али само у неопходним ситуацијама. Овде је све стало, као да је полицијски час. Мере заштите су на високом нивоу, ништа не ради осим продавница и апотека, а школе су затворене од пре две недеље.

Лоша ситуација у Италији траје већ дуго, има ли панике и  каква је сада ситуација?

- Панике нема, чујем да је код нас ситуација мало другачија, овде је снабдевеност максимална, као и пре вируаса. Људи су добро обавештени, разни стручњаци су причали о мерама заштите, па се сви тога придржавају. Све се своди на хигијену, а они који су инфицирани су на лечењу, а они који су имали било какав контакт са инфициранима су у двонедељном карантину у стану. Ја сам у Перуђи, у Покрајини Умбрија, нисам  близу жаришта, али у граду има потврђених 60 случајева. Најгоре је у Ломбардији и Емилија Ромањи, то је северно од нас и знам да је ситуација веома лоша. Али, понављам, нема панике јер је свима јасно да би ситуација била још гора ако би паничили, сви се придржавају мера и надају се бољем.

Петрић и Околић добро

Репрезентативци Србије Немања Петрић и Александар Околић, играчи Милана, јесу у карантину, али су добро. Као и свима који су били у контакту са инфициранима, следи двонедељни карантин у стану, а храну добијају из клуба.

Иста је ситуација и с нашим играчима у Трентину, Пјаћенци и широм Италије.

Какво је стање по питању спорта, шта кажу у клубу?

- Спортска такмичења стопирана су до 3. априла и за сада не знамо шта ће се убудуће догађати.Најављен је  састанак клубова, па ћемо чути какви су закључци. Неке лиге су већ завршене, европска такмичења су одложена, нема нам друге него да чекамо. Велико је непознаница  хоће ли се лига  наставити, јер је ситуација доста озбиљна. Тренирали до прошле недеље, а последње што смо имали је рад у теретани пре два дана. Но, и то је стопирано. Нико не тренира, а доста странаца је напустило Италију и вратило се кући. У Модени, рецимо, нема Американаца Кристенсона, Андерсона и Холта, они нису ништа хтели да ризикују и отишли су. Што се нас тиче, ако се вратимо кући свакако бисмо морали две недеље у карантин, тако да нам дође на исто.

Путовања нема, само телефон

Атанасијевићева девојка Бугарка Елица Василева је одбојкашица и игра у Новари, заједно са Стефаном Вељковић и Јованом Бракочевић Канцијан. Новара је у регији Пијемонте, али је Милано (Ломбардија) веома близу. Како каже Атанасијевић, ситуација је свуда иста, једино је у том делу Италије, на самом почетку, било више случајева инфекције.

- Стално смо у контакту, ситуација код њих је под контролом, али путовања нема, само са посебном дозволом. У градове у северним регионима могу да се врате само људи чије је пребивалиште тамо, у противном контроле на ауто-путу би вас вратиле. Једини контакт са девојком је телефоном  – рекао је Атанасијевић.

Како сада проводите време?

- Искрено, не знам шта ћу од себе. Гледам филмове, али и то досади. Као професионалац нисам навикао на слободне дане, надам се, као и сви, да ће се ситуација поправити. Ресторани у Перуђи су до пре пет дана радили за време ручка, сад ни то. Наш регион је донедавно био naranyasta регија, сада је читава Италија у црвеном. Срећа је што код нас у клубу нико нема температуру, нити било какве симптоме инфекције.

Прочитали смо да клубови у Италији нису дужни да плате играче због више силе каква је ова, имате ли инфорамцију о томе?

- То је тачно, не радимо ништа, не тренирамо, не такмичимо се и имају право да нас не исплате. Газда нашег клуба Ђино Сирђи има велику фирму за производњу ХТЗ опреме, једну од највећих у Европи, па знамо да је рецимо јако добро зарадио у овом периоду. Колико смо чули, продао је више од 200.000 заштиних маски које се сада користе, зато се надамо да ћемо добити плате, али претпостављам да ће једна или две остати неисплаћене – испричао  је Александар Атанасијевић.

Марко Ристић