Милица Старовић о првој медаљи у једноседу

“Пресрећна сам! Ово је моја прва медаља у једноседу на светским првенствима, prеthodno сам у Милану освојила сребро у К2 на 500 метара. Ове године пред Европско првенство смо донели одлуку да веслам три олимпијске дисциплине. Занимљиво је да сам на шампионату Старог континента веслала у сва три финала, заузела сам два четврта места и шесто. Остала јер жал за медаљом. И поред свега веровала сам да имам резултат за медаљу, што ми се сада вратило на СП у Чешкој “, истакла је Старовићева, која у својој колекцији има три европске медаље.

Трка је до самог краја била неизвесна, судијски тим дуго је одлучивао о коначном резултату трке, будући да је Милица кроз линију циља прошла у истом хиљадитом делу секунде као и представница Словеније Шпела Пономаренко Јанић. Судијска одлука која се ретко доноси била је да Милица Старовић и Словенка поделе бронзану медељу.

“ То су те неспецифичности које се дешавају у спринуту. Када сам погледала прве резултате видела сам да сам четврта и нисам веровала да ми је опет медаља измакла.  Селектор је уложио жалбу, софистицираном апаратуром су установили да смо обе прошле у исто време кроз циљ. Ја сам веслала у осмој стази, а она у другој. Срећом освојила сам медаљу, прву у једноседу, пошто сам до сада веслала у посадама.”  Три финала у четири дана, поред квалификационих трка, према Милициним речима је много, али није није оставило трага да медаља на 200 метара буде сјајнија.

“ На ЕП такмичење траје три дана, на СП четири, утолико је лакше, девет трка, јесте напорно... Размишљале смо пре почетка сезоне од које дисциплине да одустанем када верујем да вредим у све три дисциплине. Четверац волим да веслам, волим тај тимски дух који те покрене, на 500 био приоритет, а више сам веровала у једносед како сам се осећала и шта је штоперица показивала.  “

Следећег викенда на Ади Циганлији веслаће се државно првенсво, после којег ће уследити одмор.

Ј. Галић