Владе Ђуровић: Превише демократије у екипи, то је могло у Словенији

Превише демократије било у екипи, и на терену и ван терена. То је Кокошкову могло да прође са Словенцима, који ипак нису са Балкана", сматра искусни кошаркашки тренер Влада Ђуровић у анализи неуспеха Србије у квалификацијама за Олимпијске игре.



Ђуровић је направило паралелу са женском кошаркашком репрезентацијјом Србије и њеним наступима на недано завршеном Европском првенству, када је освојено злато.



"Женска кошаркашка репрезентација је атлетски слабија од Француске једно седам пута, а од Шпаније, Белгије и Италије бар два-три пута. А оне су победиле и иду на Олимпијске игре, а мушкарци не. Тамо нема демократије, тамо је Марина Маљковић. Али Француска је, која је убедљиво јача од наше екипе, да је имала тренера који је мало строжи, то би било другачије", рекао је Ђуровић Танјугу.



Ђуровић истиче да је неодлазак у Токио тежак ударац за српску кошарку, али да ће се ће игра под обручима опоравити од тога.



"Када сам јутрос ишао у самопослугу и да купим новине, троје људи ме срело и питало са три различита епитетета: Да ли сте гледали ону катастрофу, како ћемо да се опоравимо од овог шамара и да ли сте видели ону бруку. Много је тежак ударац за нашу кошраку, не кажем да је то толика катастрофа, да не можемо да се опоравимо... Опоравићемо се ми, јер се овде увек јављају таленти. Ево јуниорска репрезентација која игра на СП у Летонији, направиће резултат и бар два играча из те репрезентације ће отићи у НБА. Биће увек играча код нас", каже Ђорвић.



"Друго, сви наши главни играчи Богдановић, Јокић, Милутинов, Лучић, нико нема преко 30 година, вратићемо се ми. Сигурно да треба се озбиљно седне и да се направи озбиљна анализа и да видимо како ћемо даље."



Прослављени стручњак похвалио је све играче који су дошли да играју за национални тим.



"Гледам играче дошли су уморни, неко ће рећи и Италијани су. Они су се одазвали, могли су да буду неком острву, да се они лепо проведу. Али они су дошли и играли су. За дубљу анализу је како ћемо даље. Није моје да ја причам како је требало да играмо са Италијом, ја сам дуго пензионер".



Италија је синоћ победила Србију 102:95, уз одличан шут са дистанце.



"Италија је играла кошарку из времена када сам ја био тренер. Сакети је годину-две старији од мене. Они су играли отворену кошарку са продорима, јер су видели да је наш рекет потпуно празан. Ако се противник повуче да би бранио продор, он се дигне и убаци скок шут. То је оно најједноставније. То је оно што је говорио и Радмило Мишовић, ако ти играч приђе, ти га обиђеш. Ако је далеко, ти шутнеш".



"Италијани су играли фантастичну утакмицу, погађали су невероватне шутеве. Наша одбрана је морала бити јача, ми нисмо ушли ратнички у утакмицу. Ни на полувремену се у свлачионици нисмо договорили, након преврнутог стола за масирање, неке вике. Боље да су се посвађали, па изашли. То би било много боље него "момци, морамо боље у одбрани". То код нас не иде. Требало је да уђемо ратнички, да се потучемо, да сви изађу са пет грешака. У дворани је била изванредна атмосфера, публика је хтела да помогне."



Ђуровић каже да је тиму највише недостајао Богдан Богдановић.



"Највише је недостајао Богдановић и његове тројке. Оне више значе него Анђушићеве. Њему свака част, али другачије је кад их да Богдановић. Он би својим примером, борбеношћу показао и другима. За Јокића нисам сигуран да фали, јер он није играч који би могао да прати Полонару на 10 метара од коша и да игра неки став, исто као и Марјановић. Не знам колико би он помогао, па ни Милутинов. Лучић би сигурно помогао својом борбеношћу. Треба нам дубља анализа, руководство КС С, стучни штаб, да видимо шта није било добро, шта је недостајало да то поправимо."



Ђуровић упозорава да култ репрезентације мора да се негује.



"Без обзира што имамо таленте, плашим се да се тај култ репрезенатације, код те деце, Покушевског, Смаилагића, не значи ништа. Друго је кад ти Јокић каже да је уморан, а друго када то кажу клинци од 18 година. Не сме да се изгуби култ репрезентације. Кад играш за свој клуб, то је нешто друго, а највећа част је играти за дрес репрезентације. Култ мора да се одржи. Ове наше девојке то најбоље показују, па још кад дође Американка која пева химну на нашем језику шта више да се прича", закључио је Ђуровић.