Превазишли су све препреке, три ранга такмичења за три године и од наредне сезоне играће у АБА лиги. Прави симбол тог позиционирања Суботичана на регионалну мапу у складу са тим био је Александар Соколовић. Тренутни мандат трећи му у плавом дресу, који познаје боље од било ког другог.
Соколовић је посебно у финалу АБА 2 лиге био запажен. Тројкама у првом дуелу дао је веома битну предност против Војводине, што је Спартак сачувао до краја те утакмице, а онда и одбранио суфицит у реваншу.
– Долазио ми је неки добар осећај, био сам миран. Од полуфинала је почело да ми прија све. У Нови Сад долшли смо дан раније и када сам ушао у велику салу Спенса на загревање пред утакмицу, када сам схватио колико ће људи бити, осећао сам захвалност што сам део целе приче и што се ту и питам нешто. То ме је подигло, осећај захвалности – рекао је Соколовић за "Дневник".
Уследила је веома захтевна серија. Први дуел завршен је са пола коша предности, да би са плус шест потом Спартак затворио финале на свом паркету.
– Те две утакмице су биле тешке, јер нико није имао искуства да игра такав систем на укупну кош разлику. Мој осећај је био да је боље да или добијемо 20 или да буде нерешено, један-два поена разлике. Нисам хтео плус 10, јер у том случају имали бисмо незахвалан осећај, као да нешто бранимо, а то није капитална предност. Нико није имао искуства да то чува. Они да су дали две тројке имали би бољи моментум и било би тешко да вратимо назад. Када је било плус један, онда је било "то је то, победимо у Суботици и бољи смо".
После 6.000 навијача у Новом Саду и "Дудова шума" је са 4.000 била препуна.
– Јако ми је драго што се све овако завршило и што се напунила хала као никад. Променио се социолошки аспект, тражила се карта више, није се ишло у школу. Када се сад сетим, сањао сам да овај клуб подигнемо на нови ниво. Постојало је у одређеном моменту интересовање Војводине, али је стомак рекао Спартак. Потписао сам трогодишњи уговор са клубом и испоставило се као добра одлука. Ни о чему другом нисам размишљао, водио сам се осећајем.
О ривалитету са Војводином
Нема сумње, ривалитет између Спартака и Војводине подигао је кошаркашку Србију на виши ниво.
– Није се давно десило да велики Спенс и "Дудова шума" буду пуни због кошарке. Играчи Војводине су имали здрав дух, здраву хемију, показали велику менталну снагу и борили се до краја. Свака им шаст на томе. Теже је било играти финале АБА 2 лиге, јер ако изгубиш, пројекат пропада, него у АБА лиги, где је поражени вицешампион и осим трофеја не губи ништа. Свака им част, одрадили су пут од квалификација, па све до краја. Неко је морао да буде бољи. Са спортског аспекта, победници смо и ми и они.
Два су кључна момента у успону Спартака - први и најважнији, долазак бившег играча и капитена, Слободана Јарамазовића, на чело клуба и други, ангажман Владимира Јовановића за тренера после много промена на клупи.
– Период транзиције је био чудан. И даље се питам шта је одлучило да председник Јарамазовић дође у клуб пре три године. Са његове стране је то све кренуло због љубави према граду и према спорту. Не памтим да је неко "скочио" три ранга за три године. У сваком добром систему постоји добра организација и на њеном челу човек који на прави начин менаџерише свима. Све потезе вукао је како треба. Веома је амбициозан и из године у године је све само расло. Владе Јовановић је направио комплементаран тим, који може добро да фунцкионише заједно, довео је играче са којима је већ сарађивао. Урадио је много за кратко време и све је подигао на додатни ниво.
Рођени Суботичанин истакао је и колико је цео колектив био решен од самог старта.
– Када смо се окупили, имали смо један циљ. Није постојало ништа друго. Која год имена да смо имали, јасно је било - желимо у АБА лигу. Тешко је било, јер нисмо знали ни како ће се играти Суперлига после КЛС, ни да ли се директно уз АБА 2 лиге улази у АБА лигу или се игра бараж... Председник Јарамазовић имао је јасну визију - пронаћи ћемо начин, Србији не сме да се понови случај Златибора – описао је за крај разговора популарни "Соко", ситуацију у којој је тим из Чајетине освојио АБА 2 лигу, али није играо виши ранг. И, заиста, није се поновило. Минуле сезоне спортски мотиви били су примарни. Зато ће од јесени Суботица угостити Жељка Обрадовића, потенцијално Милоша Теодосића и бројне друге регионалне, али и европске мајсторе.
Вук-Милош Петровић
О сарадњи са тренером Јовановићем
- Постао сам много бољи играч. Сваки тренинг је на 100 одсто, професионализам на озбиљном нивоу. Твоје је да размишљаш о кошарци и будеш најбољи. Ако се будемо прилагођавали систему изгубићемо себе и то неће бити добро. Он поштује индивидуалност и даје слободу. Погодак за клуб и захвалан сам због тога шта сам све научио.
