Уз трећи узастопни првенствени пораз Бечејаца: Важност сусрета с Козаром
Полетели су Бечејци после две узастопне победе на старту нове сезоне војвођанских српсколигаша, а онда су их приземљила три везана пораза.
Дода ли се томе и пораз (0:3) у претколу купа ФСС у Пригревици, где су после само четири дана минималцем изгубили и бодове од Братства 1946, јасно је да је наишло време за озбиљну анализу.
- Имамо млад тим који је овог лета комплетиран и није било реално очекивати од ових момака да се равноправно носе са далеко искуснијима од себе. Ипак, приступ утакмицама мора да буде максималан и проблем је у везном реду, пошто тешко преносимо лопту из фазе одбране у напад и на томе морамо да радимо у наредном периоду. Такође, концентрација на почетку утакмица нам је слаба и тешко је јурити резултат после примљеног гола. Стичем утисак да смо стабилизовали игру у одбрани, па сада морамо да радимо на побољшању реализације. Ту нам је недостајао повређени Петар Илић, који се ове недеље укључује у рад, а да ли ће и колико бити спреман за наредну утакмицу, остаје да се види. Само радом можемо испливати из резултатске кризе. За улазак у мирнији период кључна је наредна утакмица против Козаре из Банатског Великог Села, поготово ако се зна да нам потом следа два узастопна гостовања - Динаму 1945 у Панчеву и Омладинцу у Новим Бановцима - рекао је после преспаване ноћи и другог узастопног пораза у Пригревици шеф стручног штаба Бечејаца Милан Белић.
У суботњој утакмици већ у 11. минуту је задремала одбрана, што је искусни дугокоси Огњен Швељо искористио, и центашут капитена Срђана Вуковића главом претворио у погодак. Испоставило се да је то био и коначни резултат. Могао је Милош Зличић у 37. минуту да поравна скор, али је његов шут са десетак метара голман Чучковић одбранио и то је било кључно за наставак утакмице. Домаћин је заслужено победио, а Бечејцима остаје да се окрену новим изазовима. Сами су себе довели у положај да у наредној утакмици против Великоселаца буду под императивом победе, а познато је да се у тим ситуацијама игра најтеже. Међутим, недељу дана рада је пред свима, а за то време много тога може да се исправи.
Текст и фото: В. Јанков