У игри без игре Бечејци остали празних шака
Јубиларни десети међусобни окршај Бечејаца и Ужичана је по виђеном за заборав, али ће га домаћини памтити по освајању три бода.
Очито да је код Бечејаца ритам среда – недеља учинио своје. Четири утакмице за десет дана је превише за српски фудбал, па отуда не чуди што се крај Ђетиње играло растрзано и без такмичарског жара.
„По виђеном у Ужицу, утакмица је требала да се заврши без голова. Чак смо ми имали једину праву прилику у 50. минуту, али је ударац Томчића голман одбранио. Истина је да су Ужичани имали већи посед лопте у првом полувремену, али смо и то анулирали у наставку. Видело се да су играчи ментално испражњени и можда је требало више свежијих играча, без обзира на тренутни квалитет, да почне утакмицу. Међутим, мислио сам да ће успети да одраде и четврту у низу утакмицу, али једна грешка у нападу и контра домаћина скупо нас је стајала. Ове недеље опоравак мора бити у првом плану, како бисмо што свежији дочекали Чачане. Сваки бод нам је врло битан, поготово у окршају са екипама које се као и ми боре за опстанак“, рекао је тренер Бечејаца Душан Бајић.
У игри без игре, Ужичани су упецали цео плен, а Бечејцима остаје да извуку поуку.
„Свакако да нисам задовољан резултатом, али ни игром. Имали смо погрешан прилаз, играли као против Инђије, која је далеко квалитетнија екипа од Слободе. Мишљења сам да смо требали од првог минута да играмо агресивније, нападачки, а не да се определимо за одбрану“, сматра председник клуба Драган Кнежев.
Ако је до сада и постојала нада да се може у плеј-офу, више нема дилеме, а кад се бодови буду преполовили следи грчевита борба за опстанак. Е, како би сада добро дошео голгетер типа Младена Ковачевића. На жалост, он је сада у Кини. Не могу заједно и јаре и паре.
В. Јанков
