ТУРБУЛЕНТНА СЕЗОНА ОФК БЕЧЕЈ 1918 СРЕЋНО СЕ ЗАВРШИЛА: Тренер Ивановић кључни фактор успешности

Кључни фактор успешности ОФК Бечеј 1918 је тренер Драган Ивановић, који је вишедеценијско искуство од зимус ставио у службу клуба и сада се, сви којима је стало до бечејског фудбала, питају хоће ли бити настављена сарадња или ће уследити растанак.

Разумљиво је то питање, јер рејтинг тренера Ивановића је у равни суперлигашког, а не српсколигашког, такмичења.

– Што се тиче спортског дела, подударају нам се размишљања, али остало је да се види да ли руководство клуба може да испоштује моје финансијске услове, који нису превелики, али је питање да ли су и реални за клуб. Значи, све је на њима – рекао је тренер Драган Ивановић.

Он је додао да се за кратко време у Бечеју сродио са свим људима.

– Поносан сам на играчки кадар, који је смогао снаге да се, и поред младости, ухвати у коштац са искуснијима од себе. Посебно бих апострофирао учинак најискуснијег Чедомира Томчића, који се прикључио нешто касније, али су његов квалитет и само присуство много значили за остале саиграче. Истакао бих сарадњу са тренерима у стручном штабу, Милошем Андрићем и Милорадом Јањушем, председником Недељком Васићем и осталима из руководства клуба. Због свега изнетог, био бих задовољан да наставим да радим у Бечеју, али под, наглашавам, другим условима у односу на минулу сезону.    

У клубу су свесни колика је била улога тренера Ивановића и не желе да се одрекну таквог стручњака.

– Нама је јасно да ако задржимо тренера Драгана Ивановића, да смо пола посла у новој сезони одрадили. Можда и више, искрен је председник ОФК Бечеј 1918 Недељко Васић. Полусезону иза нас одрадио је беспрекорно и за услове који су далеко од његовог рејтинга. Хвала му за све. Сада смо добили нови захтеве, који имајући у виду његову стручност нису нереалани, али је за нас то, ипак, ставка на коју нисмо навикли. Међутим, остало је пар дана да видимо да ли можемо да нађемо начин да испоштујемо његов захтев и наставимо где смо стали. Верујем да ћемо успети да нађемо решење и на задовољство обе стране у нову сезону ући заједно и са вишим циљевима.

Мада је зимус напустио обалу Тисе, Дејан Живков је са осам постигнутих голова остао први стрелац Бечејаца у тек завршеној сезони. Иза њега је следећи редослед: Митић 4, Томић 3, по два гола постигли су Варга, Крмар, В. Вјештица, Ћурчић и Тутњевић, а по једанпут су мрежу ривала затресли: Миловановић, Нађпал, Томчић и један је био аутогол Батоса из Кабела.

За Бечејце је сезона била врло турбулентна. Кренуло се силовито победом у Руми против новог прволигаша Словена са новом тренером Зораном Левнаићем. После девет одиграних кола били су на „коти 3“, а онда је дошло до изненадног разлаза са успешним тренером, који је наставио каријеру у иностранству. На дотадашњих 18 бодова се остало до краја полусезоне, јер млади тренер Дамир Дакић није успео да мотивише екипу и освоји бар бод у наредних шест утакмица.

Увидели су у клубу да је враг однео шалу и ангажован је, само они знају како, тренер рејтинга Драгана Ивановића. И док је тај део посла преко свих надања урађен, прелазни рок је, уместо да ојача, ослабио екипу. Отишао је први стрелац Дејан Живков и ефикасност је постала „ноћна мора“.

- Тек у петом колу наставка смо успели да забележимо прву победу и у међувремену јадан нерешен резултат. Пали смо у зону којој прети испадање. На сву срећу, руководство се договорило са Томчићем да нам помогне и то је много значило за остале саиграче. Забележоли смо први победнички хет-трик, мало се бодовно опоравили, али је онда опет наишла резултатска криза. Није нас нико надиграо, али лопта није хтела у гол и изостајали су бодови. Разним тактичким надмудривањима успели смо у последњих пет кола да останемо непоражени и од могућих 15 освојили 11 бодова, што је било довољно за остврење циља, а то је опстанак у српсколигашком друштву – задовољно констатује Драган Ивановић.

Опстанком у друштву српсколигаша љубитељи фудбала у Бечеју су задовољни, али се, с правом питају, хоће ли остати тренер Драган Ивановић. Јер, са трибина се итекако добро види како се играло пре њега, а како кад је он ауторитативно водио утакмице стојећи крај терена.

В. Јанков