Тошић: Код куће је ипак најлепше
БЕОГРАД: Повратак Зорана Тошића у Партизан ођекнуо је као бомба у српским фудбалским круговима. Сјајни везиста, у најбољим годинама, одлучио је да уместо понуда из иностранства прихвати позив црно-белих. И, каже – није погрешио.
У Партизану му је прелепо, тим се такмичи на високом нивоу у Европи, што је била и његова жеља. Каже, само да га здравље послужи и још много пута ће обрадовати навијаче црно-белих на пролеће.
- Да не будем лицемер, нисам мислио да ћу већ сада завршити у Партизану. Прижељкивао сам останак у ЦСКА, али нисмо се договорили. Контактирали су ме црно-бели, и у први мах се нисмо договорили јер сам имао још четири јако повољне понуде из иностранства. Да се вратим у Београд превагнуло је то што клубови из Турске и Русије који су ме хтели нису имали претеране амбиције, а ја сам био гладан трофеја и успеха у Европи. Партизан је хтео мене и ја Партизан. И, ето мене поново у старом јату – видно узбуђен прича Тошић.
Још нешто је превагнуло да популани Бамби изабере црно-беле.
- Клуб ме је лансирао у орбиту, дао ми све што сам стекао у животу и хтео сам да му вратим. Када сам отишао имао сам осећај да сам остао недоречен, да нисам на прави начин одговорио на Партизанову љубав. То ме је пратило све време у Европи, и рекао сам, вратићу се и бити прави за моје црно-беле. И, то се и десило.
Самим тим што му није био најважнији новац Тошић је потврдио да је и људска величина.
- Џабе ти паре ако не живиш заједно са трибином и са њом проживљаваш лепе и ружне тренутке. Има ли шта лепше него кад постигнеш гол, а стадион падне у транс? То се мени десило против Скендербега и то никада нећу заборавити. Давао сам одлучујуће голове и за ЦСКА, играо Лигу шампиона, освајао трофеје, али ово код куће, пред својим народом, то је то. Нема цену.
Тошић даље разјашњава разлоге због којих се растао са руским великаном.
- Преговоре о наставку сарадње почели смо годину дана пре него што ми је истекао уговор. У том тренутку тренер је био Леонид Слуцки, са којим сам добро сарађивао. Међутим, он је отишао, дошао је Виктор Горченко, поставио тактику 3-5-2 и мене ставио на левог бека. То нисам хтео да играм, као ни много мању плату од тренутне. Био сам један од најплаћенијих играча клуба и мислио сам да сам заслужио више поштовања. Због тога сам одлучио да одем.
Навијачи су га емотивно испратили, транспарентом:“Зоране, хвала ти за све“!
- ЦСКА је као и Партизан једна велика породица, клуб и навијачи дишу заједно и то су заисте лепе успомене. У контакту сам са руководством клуба, па и са новим тренером. Ја, сам поред Партизана и један од највећих навијача ЦСКА. То се неће променити, а отишао сам само зато што нисам желео да играм на позицији на којој нисам могао да пружим свој максимум.
Осврнуо се на крају Тошић и на нестварни одлазак у Манчестер јунајтед.
- Имао сам иза себе само једну сезону у Партизану, играо у лиги далеко слабијој од енглеске и тек почео да наступам за репрезентацију. Ни на крај памети ми није било да бих могао да пређем у славни Манчестер. А, онда ме је mеnayеr Љуба Воркапић питао у ком клубу желим да играм на шта сам ја одговорио ,,црвене ђаволе“. Нисам ни помислио да је он кренуо да ми сређује радну визу. А, онда ме звао у канцеларију и рекао да седнем на столицу да се не бих срушио. Ништа ми није било јасно. Затим ми је саопштио да ћу играти за Манчестер, да је Партизан прихватио понуду, само да ја договорим услове. Био је то најсрећнији дан у мом животу.
Тошић није оставио велики траг у славном клубу, али не каје се због тога.
- Сигурно је да сам напредовао тамо. У Манчестеру се фантастично ради, поготово је тако било у време сер Алекса Фергусона. На прави начин сам искористио време проведено у Енглеској, а што нисам добио шансу поред једног Роналда или Нанија, знате шта, не треба бити нереалан – са шалом у гласу закључио је Бамби.
И. Лазаревић