Спартак наставио да сања европски сан

Знатно играчки ослабљени у односу на прошлу сезону, али вођени решеношћу да се испрсе пред Европом и покажу да се у њој нису случајно нашли, ученици тренера Владимира Гаћиновића елиминисали су северноирски Колерајн(1:1, 2:0), а после њега и фаворизовану Спарту из Прага(2:0, 1:2). За сво то време из табора „плавих голубова“ стизали су мирни тонови, али, сада је то јасно, врела срца суботичка стварала су и те како лепе и храбре планове. Захваљујући њима, али и таленту, храбрости, ако желите и дисциплини у игри, Спартак био је бољи у двомечу с великаном из Прага. Повијала се у реваншу на „Ђенерали арени“ одбрана српског тима, али је, када је на крају подвучена црта, успела да извуче пораз који је раван најсјајнијој победи (1:2) и пласира се у наредну рунду, у којој ће јој ривал бити дански Брондби.

„Као да нам је Свети Илија био савезник у утакмици у Прагу“, узбуђено, али и трезвено причао је на аерордому у Прагу пред повратак за Београд тренер Владимир Гаћиновић.

„Исписујемо најсјајније странице у историји једног малог клуба и морамо да будемо на то поносни. Одолели смо свом оном притиску с трибина и на терену стадиона Спарте, а, верујте, то није било ни мало лако. Напротив! Домаћин нас је стиснуо од почетка, онемогућио све наше замисли с којима смо ушли у сусрет, нападао, стварао шансе, али је у првом полувремену само једном погодио циљ. Покушавали смо и ми да некако повежемо игру, али нисмо у томе успевали. Јасно је било да план А није функционисао, али није постојала нека резервна опција. Тек у наставку показали смо карактер и захваљујући њему стигли до гола Чечарића с беле тачке. Спарта је била бољи ривал, али фудбал је таква игра где нијансе пресуђују, а тај гол пресудио је у нашу корист.“

У првих 45 минута некадашњи играч Спартака Срђан Плавшић, заједно с Гелором Кангом, био је најбољи појединац у редовима домаћина. Силно је мучио принудног десног бека Суботичана Немању Текијашког (21), а када је игру због повреде напустио Немања Ћаласан, млади Панчевац вратио се на своју природну позицију штопера и пружио игру за памћење.

Са Ћаласаном све у реду

У 35. минуту главама су се пред голом Суботичана сударили Немања Ћаласан и нападач Спарте Тете. Штопер нашег тима накратко је остао без свести, а онда није желео да напусти игру, док су се остали играчи хватали за главе.

„Све је у реду, био сам на снимању и нема унутрашњег крварења“, рекао је Ћаласан, који је крај левог ока имао велику чворугу.

„Иначе, тих тренутака се уопште не сећам и читаву ситуацију сазнао сам тек кроз причу са саиграчима.“

„Пре шест месеци, када сам из родног Панчева долазио у Суботицу, нисам могао ни да сањам да ћу у тако кратком року трећу лигу заменити европском сценом“, насмејан и одлично расположен причао је Текијашки.

„Елиминација Спарте је највећи успех у историји нашег клуба, којем се вероватно нико није надао. Ипак, за све ово радили смо током припрема, тежили томе и мислим да смо заслужено у 3. колу. У првом делу посебно није нам било лако, јер су се њихови бекови за тили час претварали у нападаче, стварали вишак по боковима, а играли су с два нападача. Знали смо да ће упућивати центаршутеве пред наш гол и није било лако све то издржати. Када сам се у другом полувремену вратио на своје место штопера, све је постало много лакше за мене. Играли смо с врелијим срцем и чини ми се да смо више желели пролаз даље него Чеси.“

Следи сада двомеч с Брондбијем, данским клубом који је по УЕФА рејтингу слабији од Спарте.

„Ха, ха, ха... Јесте тако, то каже коефицијент. У сваком случају, Данци су фаворити, а ми ћемо у сусрете ући са жељом да их изненадимо и да у првом сусрету када смо домаћини, стигнемо до победе и да прођемо у плеј-оф, што да не.“

Бриљантни Никола Перић

На повратку у Београд играчи Спартака певали су и у част голмана Николе Перића, који је на „Ђенерали арени“ бранио сјајно, Овај 26-годишњак на најлепши могући начин вратио се на велику сцену после дугог периода небрањења. Он је летос из Војводине прешао у Суботицу и показало се да је то био прави потез клуба са севера Бачке.

„Вратило ми се на најлепши могући начин за све оно што ми се дешавало током неколико последњих година“, скромно је рекао некадашњи млади репрезентативац Србије.

„Али, да се не враћамо у неке лошије дане за мене, сада је време за славље које смо по свему заслужили.“

Играће „плави голубови“ против Брондбија без помоћи Милета Савковића, играча који у понедељак одлази у Пољску где ће наставити каријеру.

„Неће у нашем тиму бити Милета, али наћи ћемо ми већ замену за њега. У сваком прелазном року остајемо без најбољих играча, а, ево, остварујемо највеће успехе у историји Спартака, тако да је јасно да увек постоје нека нова играчка решења.“

У другом полувремену сусрета у Прагу виђено је пуно тога што нема пуно заједничког с фудбалом. После гола Чечарића, у 75. минуту, на терен је провалила група навијача домаћина, која је желела да се разрачуна ваљда са судијом Колтескуом из Румуније и играчима нашег тима. Prеthodno су се с трибина чули хорски повици „Уефа мафија“, игралиште је било засуто баченим пластичним флашама с водом, али је, срећом, читав инцидент прошао без тежих последица. Несхватљиво је шта су присталице домаћег тима заправо желеле, јер чињеница је, а на то је указао и Владимир Гаћиновић, да је арбитар много више прекршаја судио у корист Спарте. А када су примили гол, Чеси су изгубили компас и почели несхватљиво да се понашају, попут Фридека који је, чупајући га за дрес, желео да са земље подигне Дејана Ђенића како би игра што пре била настављена. Мало пре тога, практично без фаула и икакве  кривице, искључен је био Суботичанин Марчић, а домаћи фудбалер је прошао само са жутим картоном за много озбилнији и тежи прекршај. Но, постоје надлежни органи у УЕФА и верујемо да ће одрадити свој део посла како ваља.

Играчи и навијачи Спарте тешко су поднели неочекивану елиминацију од много мањег, али пуно господскијег клуба из Суботице и управо због тога можемо да размумемо (никако и да оправдамо) њихово укупно понашање. Старо је правило да ко губи има право и да се љути, а експедиција Спартака на повратку у Србију није крила одушевљење због подвига, па се на аеродрому у Прагу, после и у авиону „Ер Србије“ чула победничка песма играча, струке, али и руководства Суботичана, на челу с председником Драганом Симовићем, потпредседником Жељко Кнежевићем, директором Драганом Ђорђевићем и бројним пријатељима клуба. Заслужио је Спартак све то, али времена за славље практично нема. Већ у понедељак, у Кули, „плави голубови“ дочекују у првенственом сусрету екипу новосадског Пролетера, у четвртак је на програму први дуел с Брондбијем и прилика да се европска бајка настави.

А. Предојевић