Новевски: Моји вршњаци и ја доносићемо превагу у Вошину корист

У свим млађим категоријама, наиме, овај веома талентовани фудбалер наступао је за Северну Македонију, а сада се очекује његов деби за У-21 селекцију Србије, коју предводи селектор Илија Столица.

Интуитивно сам преломио и решио да постанем репрезентативац Србије, рекао је Новевски.

Једноставно, како додаје, селекција наше земље игра фудбал који је за степеник виши од оног који пружа Северна Македонија и најчешће наступа на великим првенствима, а то је нешто чему и он тежи. Препознао сам шансу за напредак у каријери и то је једини разлог због којег сам се определио да обучем дрес Србије, каже Новевски.

Ова година почела је на начин који је самом себи Новевски могао само да пожели. Зимус је прошао припреме у Турској са сениорском екипом Војводине, приметно је било да тренер Ненад Лалатовић о њему има лепо мишљење, а то је потврдио и Владановим уврштавањем у стартну поставу  за дерби с Партизаном у Београду.

- Није ме пуно изненадила одлука тренера Лалатовића и клуба да будем међу путницима на зимске припреме. Можда то нисам очекивао јер сам излазио из повреде, али је свакако убрзала неке ствари по питању моје прекоманде међу сениоре. Што се дербија с црно-белима тиче, е, ту јесам био изненађен тиме што сам га почео међу стартерима. Та утакмица дала ми је неку нову енергију и снагу, али и мотив да још боље тренирам. Генерално, важно ми је да играм, не оптерећујем се тиме хоћу ли прилику добити један, 15 минута или више од тога.

Новевски је један од најмлађих чланова првог тима, а у екипи има и већ формираних људи и особа које су дупло старије од њега.

- Важно ми је то што тренирам и играм са старијима, јер пуно тога новог могу од њих да научим. Све је то неки виши ниво на путу мог сазревања и трудим се да искусније саиграче пратим и гледам како раде, а да онда од њих узимам оно што ми највише одговара. Капитен Никола Дринчић је управо неко ко је дупло старији од мене... Изузетан је фудбалер који може свима нама да буде најбољи пример како један професионалац треба да се понаша у свлачионици, на терену и свакодневном животу. Оно што он ради са својих 36 година, партије које пружа и колико се троши, јесу за причу. Уосталом, мало је таквих асова у том животном добу, чак и на европском, па и светском нивоу.

Када је причао о разликама између омладинског и сениорског фудбала, Владан је рекао да оне, у суштини, не би требале да буду превелике.

- Разлике ипак постоје. Све је ово на неком вишем нивоу, почев од захтева у игри, а они од сваког младог играча траже другачији приступ обавезама, однос и уложени труд. Игра се другачије, снажније и то све нас просто тера да „убацимо у брзину више“, како на тренинзима, тако и на утакмицама у којима добијемо прилику да заиграмо.

Годинама, па и деценијама уназад, Омладинска школа „Илија Пантелић“ означавана је као права фабрика у процесу формирања будућих асова. Пошто је Новевски тзв. излазно годиште из омладинске екипе, занимао нас је његов став о тој школи.

- Искрено и без лажне скромности, Војводина има најбољу екипу у Омладинској лиги Србије, иако табела то не показује. Нисмо лидери јер смо, посебно јесенас, играли најбољи фудбал, а нисмо, због сплета разних околности, остваривали резултате у складу с тим. Међутим, сигуран сам да ћемо моји вршњаци и ја, као и још млађи момци који наилазе, у будућности и у сениорској конкуренцији доносити превагу у корист нашег клуба. Уз мене, ту говорим и о Немањи Ивановићу, Луки Кљајићу, Алекси Батосу, Драгану Кокановићу и свим осталим момцима, с којима веома добро ради тренер Александар Радуновић. За нама наилазе још млађи момци попут Мајсторовића, Милетића, Кабића и да не ређам даље. Део нас који је зимус тренирао у Белеку с првотимцима показао је да можемо с њима равноправно да радимо и да су само нијансе у питању у начину на који играмо.

Влада, како га другари зову, рођен је  2002. године у Новом Саду. Игра на позицијама оба крила, али уверава да се добро сналази и наступајући иза шпица. У каријери, тврди, највећу подршку има од чланова најближе породице.

- Моји највернији навијачи су мајка Татјана, отац Никола, као и старија браћа Никола (20) и Павел (27), који увек пронађу начин да ме додатно мотивишу и помогну ми да превазиђем све недаће када на њих наиђем.

Ипак, основна разлика налази се у сфери повећаних очекивања од првог тима, а у томе млади момци не успевају увек да се снађу.

- Очекивања у Војводини су увек на највишем нивоу, ту тајне нема. Прошле сезоне освојили смо Куп Србије, а онда су циљеви повећани и сада желимо да покушамо да одбранимо трофеј. Што се првенства тиче, реално је да будемо трећепласирани на крају шампионата, али у блиској будућности потрудићемо се да будемо и бољи од тога.

Говорећи о циљевима којима стреми, Владан је рекао да се нада да ће све чешће да добија шансу од тренера Лалатовића и да је спреман да пружи све од себе како би црвено-бели направили нови помак.

- Желим да се наметнем, а знам да то могу само уколико наставим с великим радом на тренинзима. Налазим се у битном делу фудбалског развоја и због тога сам ове године паузирао у школовању, али намеравам да најесен упишем факултет и наставим с образовањем. Завршио сам гимназију „Лаза Костић“, тренутно ми фудбал јесте у фокусу, али биће прилике да наставим пут ка стицању статуса академског грађанина – поручио је Владан Новевски, младић од којег Војводина и фудбалска Србија пуно очекују у будућем времену.

А. Предојевић