Још један Немања Милетић у дресу Партизана

Момак који може да игра на позицијама штопера и десног бека Партизану се обавезао на трогодишњу верност, а из белгијског клуба је дошао за обештећење од 350.000 евра.

„Остварио ми се сан да заиграм за клуб који у домаћим оквирима увек има највише амбиције, а у Европи констатно доказивање. Сада је циљ пласман у Лигу шампиона и то је нешто што се поклапа са мојим жељама. Нисам много размишљао када се јавио Партизан, знам колико су црно-бели моћни били прошле сезоне, а чујем да планирају да буду још моћнији. Нека се то и оствари па да навијаче обрадујемо борбама са најквалитетнијим европским екипама“, рекао је Милетић.

Са идентичним именом и презименом већ игра један фудбалер у црно-белом дресу.

„Видео сам то на Инстаграму, чак нам се и надимци поклапају. Мене су у Белгији звали Нема, па нека тако буде и сад како бисмо избегли забуне.“

Вестерло није пуно проблема правио провереном дефанзивцу.

„Када ме је Партизан позвао рекао сам им да је то клуб као што је у Белгији Андерлехт и да бих волео да одем. Схватили су и сложили се са тим. Костур тима црно-белих је остао исти што ме још више убедило да потпишем уговор.“

Милетић би више волео да игра на позицији штопера него десног бека.

„Није ми страно ни једно ни друго, играћу шта тренер каже. У дресу Војводине сам играо по десној страни и тада чувао Нецу Михајловића, а потом и Леонарда. Сада смо клупски другари.“

У каријери је одлични дефанзивац успешно сарађивао са Ненадом Лалатовићем. Сада ће бити противници.

„Тако је то у овом послу, ствари се стално мењају. Ценим Лалу, али да ми је противник и рођени отац гледао бих да га победим.“

Из Партизана најбоље познаје Мирослава Вулићевића.

„Знам одлично Вулета, мој отац је певао њему на свадби. Они су из Лепосавића, ја из Лешка. Познајем мање више све, али боље од осталих Остојића, Јовановића, Радина и Јевтовића. Значи, ни око прилагођавања нема никаквих проблема“, казао је Милетић и задужио дрес са бројем 73.       

И. Лазаревић