ИЛИЈА ТУТЊЕВИЋ Повреда рамена прикочила каријеру

- Време је да се коначно фудбалски потврдим. У млађим категоријама сам као члан ОФК Београда био репрезентативац у узрасту од 15 до 19 година, словио за велики потенцијал, али ми каријера није ишла планираним током. Имам и оправдање за то. Три повреде рамена и моја неодлучност око начина како да их санирам  избацили су ме из жељеног колосека. Први пут ми је раме искочило на припремама са ОФК Београдом. Уместо да одмах одем на операцију, покушао сам вежбањем да санирам неугодну повреду. Уследила је пауза од пола године. Све се поновило у време кад сам био на каљењу у Слоги из Темерина, а тек после треће повреде истог профила у Оџацима сам се подвргао операцији и сада је повреда прошлост - појашњава Турњевић због чега није напредаовао према очекивању стручњака.

У међувремену је сазрео и као играч и као човек. Као играч ОФК Београда дебитовао је у елити против Црвене звезде, одиграо је четрдесетак прволигашких утакмица у дресу Јединства из Ужица и Оџака, наступао је за трећелигаше Бачку Тополу, Слогу из Темерина, Цемент из Беочина, Хајдук 1912 из Куле, а сада носи плаво – бели дрес ОФК Бечеј 1918. Као да му је суђено да у плаво-белој боји пружа најбоље игре.  

- Имамо млад тим, ради се добро, свиђа ми се начин игре који шеф Милан Белић негује и врло битан разлог за оптимизам је што смо, углавном, задржали састав који се зимус припремао за наставак првенства. Сада настављамо где смо стали. Поклопају ми се амбиције с клупским, верујем да ћу стечено искуство и квалитет спојити, те добрим играма дати допринос остварењу циља - да будемо у врху војвођанских српсколигаша.

Иако има тек 26 година, иза Тутњевића је огромно искуство, пошто је у тренажном процесу од девете године. Из родног Врбаса таленат га је одвео на Карабурму, прошао је све млађе узрасне селекције ОФК Београда и репрезентације Србије, а сениорски стаж је стицао, углавном, на прволигашком и српсколигашким теренима.

- Најдуже сам провео у ОФК Београду и најбоље познајем београдски фудбал. Свиђа ми се, јер је акценат на игри. Мислим да и љубитељи фудбала то цене. Радује ме што и садашњи клуб тежи надигравању, игри за гол више. Кад се боље уиграмо, бићемо радо виђени на свим теренима. Одговара ми игра да сам често у поседу лопте, да могу да креирам акције. Једва чекам, као и остали, да почне првенствена трка и покажемо да смо добро радили током припрема-  закључује причу Илија Тутњевић.

Није му тешко да свакодневно преваљује четрдесетак километара од Врбаса до Бечеја. С обзиром да му је саиграч Лука Крајиновић сувозач, време у путу проводе причајући о фудбалу, што је обојици најбоља припрема за тренинг или утакмицу.   

        В. Јанков