Фудбалери Бечеја пропустили још једну прилику за пласман међу првих осам
Фудбал је чудна игра и ко не схвати њену суштину испашта. То се не односи само на актере на терену, већ и оне око њега.
Мало је ко у недељу по подне крај бечејског парчета Тисе помислио да бодови неће остати у њиховој авлији. Имали су домаћини већ од 22. минута утакмице са Бежанијом играча више, постигли су на време гол у 31. минуту и на одмор се отишло а да гости нису ни покушали да припрете. Међутим, констатација из прве реченице се остварила у наставку, јер се фудбал игра до последњег звиждука судије.
„Три бода крај Тисе су за нас велики као читав Београд. Овом победом се враћамо у живот. Били смо у проблему минулих шест утакмица и зато смо ушли нервозно у игру, што је проузроковало да врло рано останемо са играчем мање. Нисмо успели да ухватимо ритам у првом делу утакмице. Рекао сам играчима да забораве да играмо са играчем мање, јер немамо шта да изгубимо. У наставку смо одиграли храбро и награђени смо за борбеност“, констатација је тренера Бежаније Горана Драгољића.
Несхватљива је била индолентност Бечејаца у наставку. Очекивали су да победа дође сама од себе, а тога у спорту нема. Мора се уложити труд, не смеју се правити грешке, поготово не у фази одбране и то из утакмице у утакмицу.
„Имали смо све у својим рукама и остали смо без плена“, тачном констатацијом почиње своју исповест после пораза (1:2) шеф стручног штаба Бечејаца Бранко Савић.
„Знали смо да екипа са играчем мање игра мотивисаније, згуснуто у одбрани и покушава контранападима да угрози противнички гол. Све што смо знали догодило нам се и морали смо, тешка срца, да честитамо ривалу на победи. Правимо исте грешке из утакмице у утакмицу. У фази напада не реализујемо прилике, а у одбрани нам је суђено да примимо код куће гол или два. Не могу да замерим играчима да се нису залагали, али понављају грешке и онда их хвата нервоза, што оставља катастрофалне последице.“
Уместо да су победом први круг лигашког дела првенства завршили на осмом месту и тако били у групи тимова којима се смеши плеј - оф, Бечејци су сада на коти 12, која их враћа у српсколигашки фудбал.
„Бодовно нисмо много заостали за жељеним пласманом, надамо се да ће наставак донети неке промене у игри, да ћемо правити мање грашека, да ћемо бити ефикаснији, да ћемо, да ћемо... Морамо веровати у сопствени рад и квалитет и онда ће неке ствари доћи на своје место“, нада се кормилар тиског брода Бранко Савић.
Како се првенствена трка не прекида последњим колом првог круга лигашког дела такмичења, него ће се играти још осам из другог круга, ето прилике да се већ у наредној утакмици против Будућности из Добановаца крене узлазном линијом, па докле се стигне.
Текст и фото: В. Јанков