Европски видици пуцају из равнице

Око 5.000 гледалаца окупило се с намером да помогне фудбалерима Спартака Ждрепчеве крви у јако важном дуелу с Радничким из Ниша, не штедећи дланове, још мање грла. Улог је био велики, победник је чинио огромни, можда и пресудни корак ка пласману у Европу, па је, што се “плавих голубова” тиче, амбијент могао, уверили смо и да јесте, да буде један од пресудних елемената на путу ка тријумфу. Головима Немање Николића из пенала, суботички суперлигаш је славио са 2:0 и сада је сасвим близу циљу да једну лепу фудбалску причу, која, ево, траје већ кроз 36 кола првенства у Суперлиги, крунише бајковитим крајем. Европски видици све јасније почели су да пуцају из овог дела војвођанске равнице, сведочећи о томе да истинско умеће у баратању лоптом, али и још веће заједништво, могу снове да преточе у прелепу јаву.

Баш као што је и најављивао, Реал с Нишаве је у првих 45 минута био сугестивнији ривал, тим који је имао више од игре. Новосађанин Душан Мићић и капитен Александар Јовановић дириговали су игром Нишлија, који су јасно ставили до знања домаћину да и њих занима искључиво победа. Створили су гости неколико прилика, додуше не оних стопроцентних, али били су много ближи вођству од тима тренера Владимира Гаћиновића. А он, Спартак, био је некако стегнут, (пре)опрезан, бојажљив...

У другом полувремену, међутим, неколико битних догађаја на терену потпуно је променило слику коју су расположени гледаоци до тада могли да стекну. У 49. минуту искључен је Милан Павков, голгетер Радничког, због приговора. Од тог момента газде на травњаку суботичког стадиона постали су фудбалери Спартака. Било је тако до 64. минута, а тада је Славиша Стојановић, после центаршута Немање Главчића, ушао испод Бојана Чечарића у казненом простору. Дугокоси младић из Нове Пазове завршио је на трави, а судија Обрадовић је енергично упро прстом на белу тачку. Немања Николић је јаким и прецизним ударцем донео предност Спартаку.

Видело се незадовољство код тренера Драгана Антића и играча гостујућег тима због начина на који је је арбитар делио правду, а оно је кулмирнирало у 79. минуту када је делилац правде из Јагодине поново досудио пенал за домаћу екипу. Поштено говорећи, апсолутно никоме на стадиону није јасно било због чега је тако поступио, јер у дуелу Јапанца Шимуре и Мијатовића ничег спорног није било. Лопта је прошла кроз ноге Нишлији, контакта између двојице фудбалера није било, али је Обрадовић остао неумољив. Николић је поново преузео одговорност и постигао 12. гол у овом шампионату, стављајући на тај начин коначни потпис испод важног, можда и пресудног тријумфа Суботичана на путу ка квалификацијама за Лигу Европе. Славили су и навијачи на трибинама скандирањем “Плави, плави” и дугим аплаузима.

У свлачионици домаћих владало је еуфорично расположење. Чула се песма, играчи и тренер Гаћиновић су прослављали велику победу, после свега виђеног, заслужене и великом борбом исковане. Још дуго је по завршетку сусрета у шумарку око Градског стадиона ођекивао ехо песме задовољних присталица Спартака ЖК. Пријатно вече, уз победу њихових миљеника, као да је наговестило да ће већ овог лета у град на северу Бачке почети да стижу и европски ривали. Ипак, знају Суботичани да је пред њима још утакмица с Партизаном у четвртак и добро су упознати с тим шта им ваља чинити у њој. А онда, буде ли све у складу с њиховим маштањима, имаће довољно времена и простора да покажу како се суботичка фудбалска млађарија радује.

А. Предојевић