Џајић: Пре 55 година у полуфиналу ЕП постигао сам НАЈДРАЖИ ГОЛ у каријери

Југославија је петог јуна 1968. године полуфиналу ЕП у Фиренци победила Енглеску 1:0, а једини стрелац за "плаве" био је Драган Џајић у 86. минуту.

Давно је било, али се не заборавља. Гол и победа против актуелних светских првака један је од највећих подвига у историји југословенског фудбала. Подсетићу да смо на путу ка завршном турниру у Италији, морали да избацимо и актуелне вицешампионе света, Савезну Републику Немачку, рекао је Џајић, преноси званични сајт Фудбалског савеза Србије.

Југославија је на старту тих квалификација победила СР Немачку резултатом 1:0 голом Јосипа Скоблара, затим два пута славила против Албаније и у последњем колу изгубила у Хамбургу од првог фаворита групе.

Догодила се сензација у Албанији где је домаћин одиграо нерешено са Немачком и тај резултат нам је омогућио да освојимо прво место у групи. Очекивало се да и у баражу имамо тежак посао против Француза, поготово после 1:1 на њиховом терену. Ипак, у реваншу смо одиграли фантастичну утакмицу, Илија Петковић је дебитовао са два гола, победили смо са 5:0 и отишли на завршни турнир, додао је Џајић.

Он је подсетио да је Енглеска била велики фаворит у полуфиналу ЕП против Југославије.

Нисмо били тотални аутсајдери, али је комплетна светска јавност типовала на Енглезе који су и даље, две године након освајања Светског првенства, имали феноменалан тим. Боби Чарлтон, Алан Бол, Роџер Хант, Боби Мур… Када се најмање надате, направите највећи успех. Имали смо велики пех на почетку, Ивица Осим се повредио и пошто није било измена, морао је да статира до краја утакмице. Играли смо практично са 10 играча и тиме наша победа још више добија на значају, истакао је председник ФСС.

Југославија је у то време била једна од ретких репрезентација на свету која је у мечевима са Енглеском имала позитиван скор.

Али је ово у Фиренци био први такмичарски дуел и одмах победа. Ближио се крај утакмице и занимљиво је да смо Вахидин Мусемић и ја у том нападу заменили позиције. Обично сам ја њему центрирао, а сада се он нашао на левом крилу, набацио једну високу лопту и био сам убеђен да ће Боби Мур лако да интервенише. Ако је у нечему био добар, то је скок игра и ударац главом. Десило се да га је лопта прескочила, био сам довољно присебан да је примим на груди и да левом ногом савладам Бенкса. Не знам да ли је то најлепши гол у мојој каријери, али је свакако најдражи, јер је југословенском фудбалу донео огроман успех, а мени личну сатисфакцију и велику популарност. После гола у Фиренци, почео сам да добијам позиве и да наступам за Тим света на разним манифестацијама. Сачувао сам лопту са те утакмице, било је некако логично да припадне мени. Чувам је и дан данас, закључио је Џајић.

Италија и Југославија су играли осмог јуна 1968. у финалу ЕП у Риму. Југославија је повела 1:0 голом Џајића, али је изједначење Италији донео Анђело Доменђини. Утакмица је завршена без победника, 1:1, а пошто у додатних 30 минута није било голова одигран је нови меч. Италија је у новом мечу славила са 2:0 и освојила је европску титулу.