Бранислав Ненић: Фудбал више од игре, својеврсни начин живота

Један од таквих је Митровчанин Бранислав Ненић популарни Баја, који је у фудбалу преко четири деценије, као играч, касније судија и функционер. И сада на фудбалеском терену проводи по неколико сати. 

„Рођен сам 1962. године у Сремској Митровици, граду који највише волим и за који би све на свету дао. Фудбалом сам почео да играм 1975. у пионирском тиму Подриња из Мачванске Митровице, код чувеног тренера Драгомира Лукића Пулета, бившег играча шабачке Мачве и Срема. Најпре сам почео као голман, а касније постао штопер, па и центарфор. Фудбалски пут ме је водио преко давно угашеног митровачког Пољостроја, па Трговачког, да би 1989. године стигао у боемски Академац(угасио се 1990) из Митровице, клуб који се волео и где се фудбал схватао више као игра него такмичарско надметање. Фудбал сам волео као забаву и дружење и зато нисам постигао више од просечне каријере“, присећа се Ненић.

По окончању играчке каријере, на наговор Саве Стојчевића, положио је испит за фудбалског судију, да би три године касније, код чувеног Душана Максимовића као најбољи у класи, стекао звање рпубличког судије.

„Делио сам правду у Војвођанској лиги и сматрам оставио упечатљив траг. Иако сам годинама био међу најбоље оцењњним делиоцима правде у том рангу нисма напредовао, никог нисам имао као залеђину, а без тога није било напредка. После 13 година дружења са пиштаљком, опростио сам се 2002. године у пријатељској утакмици на стадиону вољеног Срема, у утакмици са Војводином из Новог Сада, пред 3.000 мојих суграђана. У каријери сам судио или био помоћник на више од 280 утакмица широм Срема и Војводине, без иједне мрље.“

По логици ствари Ненић је постао делегат – контролор на листи Војвођанске лиге, а у матичној организацији и председник комисије за стварање и унапређење младих судија, пуних шест година.Многи његови ђаци превазишли су учитеља. 

„Тада је Митровица имала шест главних судија на Српској лиги и десет на Војвођанској.  Остаје жал што ниједан од њих није судио Суперлигу, а многи су то заслужили:неки су због разочарења напустили удружење судија.“ 

Када је схватио да се у судијској организацији бори са ветрењачама и да је време да млађи преузму одговорност напустио је удружење и посветио се раду у Радничком из Сремске Митровице. Са мањим одсуствима у Хесни је већ пуних шест година.

Тренутно је на месту генералног секретара хеснерског клуба. Раднички је у кризи, борби се за опстанак у Српској лиги.   Бранислав Баја Ненић је незамењив и драгоцен члан управе и  лева и десна рука председника Лончаревића и директора Стојковића.

„Фудбал је  за мене много више од игре, својеврсни начин живота.Фудбал изискује велика одрицања, али без њега не могу и у њему ћу остати све док му будем потребан“, поручио је Ненић.

Ј. Стевић