АНАЛИЗА: Како играти против Костарике?

Орлови су одиграли две припремне утакмице у аустријском Грацу, против Чилеа 0:1, и Боливије 5:1 и у краткој анализи можемо рећи да је један тим и систем играо Квалификације а други уиграван пред Светско првенство. Против Чилеа, селектор Младен Крстајић уигравао је резерве и нема сумње да је тим неуигран и неспреман за велико такмичење са великим индивидални квалитетима појединих играча али и да се и пре доласка у Русију, разигравао за нека наредна такмичења?! 

Најновије поштеде играча само потврђују ову сумњу а најаве да ће се играти високи пресинг заиста делују неубедљиво.

Против Чилеа се најбоље видела неуиграност последње линије тима а нарочито штоперског пара Душка Тошића и Николе Миленковића. Спорост у игри један на један, испадање из игре само су неки од показатеља, а да не говоримо о лошем скраћивању терена приликом управо најављеног стриктног маркирања играча. Јасно је да Миленковић не треба да буде стартер, па поређење са Видићем а опаска да може играти уз десну аут линију је као да је речено да може играти у дискотеци. Дакле, место десног штопера је резервисано за Бранислава Ивановића који је на ове две, али и на ранијим утакмицама био поуздан и показао колико су погубни и непотребни експерименти на тој позицији пред Светско првенство.

Тошић не игра на свом месту, слаб је у дуелу али је велики борац и срцем надокнађује недостатке а другог сада немамо. Чак и у утакмици против Боливије било је мањкавости, а гол који је примљен потврђује сумњу.

На голу је заправо највећа снага Србије. Владимир Стојковић улива додатну снагу и самопоуздање играчима, а највишу оцену заслужио против Чилеа спасивши бламаже Крстајићеве изабранике.

Лево уз аут линију Александар Коларов оставио је солидан утисак. Знамо да он може и мора боље. И њега збуњује нова поставка, а поготово играч испред њега против Чилеа, Немања Радоњић који одбрану, добро је познато, не игра. Вечито неспреман, мало голова даје а мало и асистира. Дувала је промаја по левој страни против Чилеанаца а лице капитена Коларова после утакмице све је говорило. Натрчао се као на две утакмице Роме и то није било довољно...

Десно је највише показао Антонио Рукавина. И кроз квалификације је био стабилан, најмање грешака прави, убацује се кад треба, поуздан, има одличан центаршут...

Највећа енигма за све је како ће играти Немања Матић. Велики ас, али на овим тест утакмицама мало је показао. Бољи утисак оставио је против Боливије, пре свега захваљујући раним головима па се играло опуштеније. Генерално, мало лопти је одузео, мало прекида направио, неки кажу да предуго држи лопту али и то је добро ако се правилно дода, али то код њега није био случај. Боље је да утакмицу са Костариком почне са клупе, да би се мотивисао за наредне против Швајцарске и Бразила.

Најпоузданији везни играч што се одбране тиче је Лука Миливојевић, храбар, добро се поставља, виде му се задаци које одрађује, доста прекида, није конфликтан...

Три играча испред су уз Стојковића највећа снага Србије. Сергеј Милинковић-Савић, Адем Љајић и Душан Тадић. Сергеј мора играти ближе голу, свако додавање, прекид, опасност је по противника. Деловао је најсвежије, а повлачење на задњег везног је грешка ако говоримо о утакмици са Костариком. Љајић је показао класу, даје му се лопта лопта да друге одморе, све је ишло од њега, а тако и треба. Мора више да шутира на гол и пас још више унапред и више концентрације код прекида који ће Србији бити највећи адут. Тадић је понекад запостављен на десној страни, и када уђе у средину затвара пут ка голу а ту је највећа концентрација противничких играча. И он би морао више да шитура јер се потроши снага на кратке пасове на 30 метара од гола и тим испада из игре...

Митровић је највише показао. Не штеди себе, пуно се троши постигао је три гола против Боливије а против Чилеа у одбрани избио важне лопте после прекида игре. Све што смо написали у ранијој анализи обостинило се. Мора му се дати лопта близу гола и све је онда ок.

Дакле, против Костарике мора играти и други нападач. А то је Александар Пријовић, стрелац поготка који нас је одвео на Светско првенство. Зашто је он запостављен нико не зна, али ова утакмица је за њега. Са двојицом нападача Србија ће добити више прекида, шанси за гол и противника који ће морати више играча да ставља у одбрану и препусти нам иницијативу. Костарика је прилика за победу орлова.

Треба још похвалити залагање Марка Грујића али и за њега важи исто што и за Матића, свугде га има, не виде се задаци, мало прекида и испада у одбрани. Два пута је био у шанси против Боливије али поставља се питање шта ће он тамо?

Филип Костић је све бољи, улази у шансе, враћа се у одбрану, пробија... Али у утакмици против Костарике предност у овој поставци мора имати Сергеј. 

Треба поменути Андрију Живковића који ће бити одлична замена Тадићу али они заједно могу играти једино ако буду морали због сличних карактеристика.

Дакле, против Костарике да би се победило, по нама, треба играти у систему 4-1-3-2 и у саставу: Стојковић, Рукавина, Ивановић, Тошић, Коларов, Миливојевић, Тадић, Љајић, Милинковић-Савић, Митровић, Пријовић.

Желимо орловима победу, нека се боре и резултат ће сигурно доћи. Без сујета, свађа и сложно. Светско првенство је турнир, ако се не успе после прве препреке, не губити главу, остају још две прилике. Навијаћемо за њих и желимо им сваку срећу.

М. Ковачевић