„Дневников” или неки други пехар – није свеједно

који су  у финалу савладали темеринску екипу Пет пријатеља (5:4, 1:1, 0:0). “Жицари” су  последњих неколико година доминатни на турнирима широм  Војводине, а на нашем су били међу фаворитима.До ново, трећег “Дневниковог” трофеја стигли су и уз дозу среће, Темеринци су  победу имали у рукама, али је  у трећој серији пенала Томић погодио пречку,а петој понестало им је концентрације, Козомара није успео да погоди мрежу. Вођа екипе Лапоне Жељко Малинић нема дилему, сви пехари које су освојили и освајају широм Покрајине су им драги, међутим, истиче, “Дневнков” је нешто посебно.

Међутим, замерки нема, Лампоне је у току турнира примио само два гола, играо је по општем мишљењу најбољи фудбал и заслужено је тријумфовао. Екипе Пет пријатеља и Бели двори Макс бет из године у годину потврђују квалитет, а од осталих учесника треба поменути  два фризерска салон,  ИМ  и Мићко тренд, који су својеврсна  освежења на нашем турниру. Нажалост, све што су лепо  на  терену показали момчићи који су се окупили  око Фризерског салон ИМ (играчи Индекса) покварили су понашањем,  нису још сазрели да би играли значајнију улогу на овој престижној и угледној спортској манифестацији.

Екипе које су се нашле у завршници турнира приказале су леп фудбал, било је много ефектних потеза, финти, изузетнигх голава, правих бравура голмана, што су гледаоци на солидно попуњеним трибинама умели да награде аплаузима. Међутим, забрињава то што је последњих неколико година  све мање нових момака жељних да играју мали фудбал, углавном наступају мање више исте екипе.  Некада је на нашем турниру учествовало и више од 500 екипа (рекорд 544), међутим, последњих неколико година у  сениорској конкуренцији бројка се готово усталила, учествује око 30 тимова.  Слично је и на осталиом турнирама широм Покрајине, ретко која фудбалска манифестација на малом терену може да окупи више од 20 тимова, без обзира на котизацију и награде.

Некада су на наш турнир стизале екипе са свих страна, било их је из Београда, Суботице, Зрењанина, Вуковара, Осијека, Сечња (Билећанин), па чак из Беча, а сада су углавном из Новог Сада и околних места. Ове године није се пријавила  ни једна екипа из Шајкаша, Ковиља, Србобрана, Бачке Паланке, Челарева, Инђије, Сремских Карловаца, Беочина, Сремске Каменице, Кисача, Сирига, Бегеча, да не спомињемо Зрењанин, Суботицу, Београд...

Но, има места оптимизму, у млађим категоријама је све више екипа и све је више малишана који показују изузетан таленат. Али,  када заврше кадетски стаж играчи па и комплетне екипе као да се негде изгубе. На територији  града битише више од 10 школа фудбал, а на „Дневниковом“ турниру“ учествује их само неколико  и то са половичним успехом. Као да се руководиоци школа фудбала плаше да свој рад  провере на квалитетном такмичењу какво је на нашем турниру.

Пре неколико година Нови Сад је имао чак седам  регистрованих футсал тимова а сада  битише само један и то у трећој лиги (Интернационал),остали више не постоје. Верујемо да  ће на следећем, 55. „Дневниковом“ турниру бити више тимова и да су сјајне игре Лампонеа, Пет пријатеља и Белих двора, као и амбијент у којем се такмичење одржава бити позивница за све узрасне категорије фудбалера да се пријаве и провере колико вреде.Примера ради, екипа Гуд лајф Здрава храна је  тријуфовала код кадета и видљиво је да стасава у хомогену целину. Ако овај тим остане на окупу нема никакве дилеме да ће наредних година бити међу важним учесницима “Дневниковог” турнира. Прошле године  ови дечаци били су први код пионира,сада су тријумфовали у старијој конкуренцији, чиме су наговестили и квалитет и амбиције на нашем и другим турнирима на којима буду учествовали. 

Г. Ковач

Фото: С. Шушњевић

Д. Иванић

Трофеј Слободана Јововића Јовану Блажићу

Последњих неколико година најбољи стрелац нашег турнира  добија специјалну награду - Трофеј Јововић,  у знак сећања на легендарног  играча  малог фудбала Слободана Јововића, који је  седамдесетих и осамдесетих година прошлог века  био страх и трепет за све голмане.  Најбољем стрелцу овогодишње смотре малог фудбала Јовану Блажићу специјалну награду предао је син Слободана Јововића, Душан.