Западни Балкан би због пандемије могао бити на ивици сиромаштва

Фото: Dnevnik.rs

ПОДГОРИЦА: Светска банка (СБ) је проценила да би на Западном Балкану, да владе нису увеле одређене мере, корона криза отерала најмање 400.000 људи у сиромаштво, а ако потраје дуже, чак и 950.000 у периоду од јуна до августа.

Виши економиста СБ Транг Ван Нгујен нагласила је да би, имајући у виду даљу неизвесност и други талас пандемије, ситуација могла бити још гора.

“Државе су већ предузеле одређене кораке и конкретне мере, а осим тога и цивилни сектор и међународне организације могле би да уложе додатне напоре да се поједине празнине, када је у питању пружање социјалних услуга, попуне“, закључила је она.

Када је у питању утицај корона вируса на сиромаштво у земљама Западног Балкана, одговорила је да ће приходи претрпети јак ударац, посебно у секторима који буду најтеже погођени кризом, а губитак прихода значи да ће и већи број становника бити изложен сиромаштву.

"Чак и пре кризе смо проценили да отприлике једна петина становништва у региону живи у сиромаштву", рекла је Танг Ван Нгујен.

Према њеним речима, с једне стране постоје породице које су већ сиромашне и које зависе од прихода које имају седмично или свакодневно и они ће бити посебно погођени кризом.

"С друге стране, имате породице које су близу сиромаштва. Оне нису пре кризе биле сиромашне, али се ослањају на нека мање сигурна запослења или чак запослење у неформалном сектору, па им сада са овом кризом прети потпуна опасност да пређу у категорију сиромашног становништва“, тврди Нгујен и додаје да милиони људи из овог региона раде у Европи и шаљу новац кући, а сада ће и то вероватно бити погођено кризом.

У Црној Гори би, због пандемије корона вируса, између девет хиљада и 20 хиљада грађана могло упасти у сиромаштво, оценила је Светска банка и додала да би ефекат могао бити и гори ако криза потраје.

Нгујен је казала је агенцији Мина-бусинеш, преноси РТЦГ, да би, у случају да се деси други талас пандемије и слична ситуација понови до краја година, ефекат могао бити много гори ако не буде никаквих владиних политика.

"Све то сугерише да би ниво сиромаштва могао да се врати на ниво који је у Црној Гори био присутан 2013. године, чиме би се потпуно поништио сав напредак који је остварен на том пољу“, рекла је Нгујен коментаришући белешке СБ које сагледавају утицај ковида-19 на сиромаштво на Западном Балкану.

На питање шта је црногорска влада предузела како би смањила ризик од сиромаштва, Нгујен је одговорила да је у почетној фази фокус био да се заштити економија и привреда и да се пружи подршка фирмама како би се сачувала радна места.

Веома су, сматра, битни напори владе да се смањи утицај кризе на губитак радних места, јер се тиме онда смањује и могућност да више људи заврши у сиромаштву.

Белешке СБ, које су презентоване крајем маја, представљају допуну раније објављеног Редовног економског извештаја за Западни Балкан и, осим на сиромаштво, односе се на област фискалне политике, финансијског сектора, тржишта рада и социјалне заштите.