Вујовић образложио буџет, расправа у четвртак

Министар Душан Вујовић је образложио буџет истакавши да је амбизиозам и развојни, са до сада највећим средствима за капиталне инвестиције од 128 милијарди динара.

У једном тренутку је седница била прекинута због добацивања посланика опозиције током обраћања министра Вујовића.

Вујовић се обратио тада посланику ДС Радославу Милојичићу Кени, који је био најупорнији у ометању, питањем: "Чиме сам изазвао овакву културну реакцију", а након тога је била одређена пауза од пет минута.

Вујовић је после паузе упитао посланике опозиције да ли може да настави и поручио да не морају да га слушају ако то не желе, а да своје неслагање могу на други начин да изразе.

Након што је Вујовић образложио предлог буџета, посланица СРС Вјерица Радета је негодовала због, како је рекла, понашања министра Вујовића, "коме ово није први инцидент у скупштини" и поручила му да, "уколико не може да поднесе атмосферу у парламенту сутра иде у читаоницу пошто је тамо тишина".

Замерила је што министар није поменуо зашто нема завршног рачуна буџета већ годинама, приметивши да "има слабе живце, па не може да слуша посланика".

"И он је нама био досадан, па смо га слушали", додала је.

Немања Шаровић из СРС је, иначе, на свом твитер профилу објавио видео снимак "инцидента" који је довео до кратког прекида седнице, уз потпис да други министри смирују Вујовића, који је, према његовом уверењу, изазвао прекид седнице.

На снимку се види да је Шаровић пришао Вујовићу који је стајао са министрима Александром Антићем и Александром Вулином и упитао га зашто вређа посланике.

На то му је Вујовић одговорио да никога није вређао.

Вујовић је изјавио да ће Србија у 2018. имати до сада највећи буџет за капиталне инвестиције од 128 милијарди динара.

Вујовић је, образлажући предлог буџета пред посланицима у Скупштини Србије, рекао да су у фокусу инфраструктурни пројекти, попут  коридора 10 и 11, и да је то важно како би се Србија повезала са регионом и светом.

"Да свако може из свог села да дође до Европе", објаснио је сликовито.

У односу на реализацију у текућој години, инвестиције ће у следећој години први пут бити 30 одсто веће и износиће око 180 милијарди динара на нивоу опште државе односно 128 милијарди динара на нивоу Републике.

"Имаћемо и највеће повећање плата и пензија које смо имали икада у једној години, то је 35 милијарди за плате и 25 милијарди за пензије, што је укупно 60 милијарди за те намене", рекао је Вујовић у Скупштини Србије.

У 2018. предвиђено је повећање плата за 10 одсто у јавном сектору и пет одсто у администрацији, а повећање пензија биће пет одсто.

"Обезбеђујемо прави развојни буџет за наредну годину", закључио је.

Планирани буџетски дефицит Србије за 2018. годину од 28,4 милијарде динара, чиниће 0,6 одсто бруто домаћег производа (БДП) земље, што је рекордно низак ниво и пет пута је мањи од онога који прописују критеријуми Мастришког споразума за земље Европске уније, изјавио је вечерас министар финансија Душан Вујовић.

Министар је, образлажући Предлог закона о буџету за 2018. годину у Скупштини Србије, рекао да су добри резултати који су остварени у овој години створили простор да се за  наредну години планирају још амбиционизнији циљеви како на плану прихода тако и на плану расхода.

Он је подсетио да су приходи за 2018. планирани у износу од 1.178 милијарди динара, а расходи 1.207 милијарди динара.

Наводећи да је предлог буџета рађен на темељу пројектованог раста БДП-а од 3,5 одсто догодине, мада, како је рекао, неки процењују да ће он бити и већи, Вујовић је прецизирао да ће номинални износ БДП-а бити 4.755 милијарди динара.

„Србија бележи пад удела јавног дуга у бруто домаћем производу (БДП) и први пут користи вишак фискалне ликвидности да без пенала једнократно отплаћује доспеле дугове, рекао је министар Вујовић.



"У новембру смо отплатили дуг од 750 милиона долара који више нећемо морати да финансирамо. Велики део дуга ћемо, ипак, морати да рефинансирамо, као што то ради већина земаља у свету", казао је Вујовић. 



Према његовим речима, наша средња рочност дуга је таква да отприлике једна четвртина дуга доспева сваке године на рефинансирање, а реч је о обвезницама рочности две, три и пет година.



"У народу се каже ''дуг је лош друг'', а ја кажем - да, ако се средства лоше користе. Земље које су мање развијене од Европе, као што смо ми, имају аспирацију да се прикључе тој Европи, а ако би ишле принципом минимизирања ризика и уопште се не би задуживале, онда бисмо себе лишили ресурса и могућности да хватамо корак са светом и Европом", поручио је министар. 



Објашњавајући план задуживања за 2018. годину, Вујовић је рекао да је то део буџета који се односи на будућност, који паралелно са пројектима у образовању, треба да обезбеди бољу будућност, не за пет ни за 10, већ за 30 и 50 година.



"Ми сада завршавамо за три године програм који је требало да се заврши пре 10 - 20 година", истакао је он.



Министар је навео да се буџетом за идућу годину планирају расходи на камате, као резултат задуживања из прошлости, у износу од 118 милијарди динара, што је за 16 милијарди мање него пре годину дана.



То смањење је, како је објаснио, омогућила чињеница да су резултате реформи које смо спровели препознала међународна тржишта, тако да нам је маргина на каматне стопе пала са 550 базних поена на 130 поена и мање.



"Сада на финансијским тржиштима Србија може да позајми средства по камати од само 2,0 процента, а пре четири-пет година смо позајмљивали по стопама од 7,5, осам, па и 10 посто", рекао је Вујовић.



Приватни и јавни сектор такође осећају побољшање од пада премије ризика земље, и њихове каматне стопе су се спустиле за половину, констатовао је Вујовић, додајући да је некадашњи механизам субвенционисаних кредита, који је држава користила да помогне људима - сада изгубио смисао.